Произвођачи органске хране из Србије и Републике Српске убудуће ће моћи лакше да се повезују и тргују али и наступају на трећим тржиштима. Споразумом о међусобном признању сертификата који су потписала два ресорна министра биће поједностављена процедуру и олакшан пласман производа на ова два тржишта.
Закључак је да су и Србија и Република Српска глобално релативно мали произвођачи али да имају добре предуслове за производњу органских производа. Међусобно признање сертификата може да подразумева и заједничко појављивање на тржиштима неких трећих земаља.
Са недавним усвајањем стратегије ЕУ „Од поља до стола” еколошки произведена храна добија све већи значај. Реч је о пакету 27 законских предлога и политика које ће у следећих десетак година мењати начине на које се у Европи производи и конзумира храна. Стратегија предвиђа да ће се до 2030. за 50 одсто смањити употреба пестицида и антибиотика у пољопривреди, а вештачких ђубрива за 20 одсто.
Један од главних циљева јесте да, до тада, удео еколошке производње у укупној употреби пољопривредног земљишта ЕУ достигне 25 процената. Државе чланице ЕУ подстичу се да израде националне планове за еколошку пољопривреду.
Од када је имплементирала европске прописе у органској производњи Србија је извоз повећала седам пута а највеће интересовање за те производе постоји у Скандинавији и Западној Европи.
Према подацима Министарства пољопривреде, површине засада под органском храном у Србији у 2020, упркос пандемији, повећане су за 800 хектара. Тренутно у нашој земљи има око 7.000 произвођача органске хране, а производња се распростире на укупно 24.000 хектара. Прошле године извоз органске хране из Србије био је 37,5 милиона евра, што је 30 одсто више него што је у 2019.
Ивана Симић из Националне асоцијације за органску производњу „Сербија органика” сматра да је нова стратегија ЕУ добра када је реч о смерницама али презахтевна и вероватно тешко остварива за тамошње произвођаче у погледу процента повећања површина под органском производњом.
– Што се Србије тиче ми смо тренутно на око 0,60 одсто, у односу на укупне обрадиве површине, са све оним у периоду конверзије. За нас би било добро и реално да их до 2030. повећамо на 10 одсто, јер заиста имамо ресурсе и можемо врло брзо да конвертујемо велике површине – рекла је Симићева за „Политику” и додала да је за остваривање тог циља потребно удруживање, залагање свих у органском сектору али и снажна подршка државе на свим нивоима.
Навела је да је наш потенцијал то што нам последњих година расту групе произвођача у систему групне сертификације. Све више се развија и мрежа консултаната у руралним регионима. Највећи потенцијал су источна и јужна Србија које су „богом дане за органску производњу”.
Напоменула је да је наша прилика управо у групној производњи. Европска унија сада новом регулативом, која ступа на снагу од 1. јануара 2022. уводи групну сертификацију, која није била део њихове регулативе.
– Ми већ то имамо и то је била наша неусаглашеност прописа са онима у ЕУ. Сада више неће бити тако. Нећемо морати да учимо из почетка као што ће морати државе чланице. Наш систем је већ разрађен, функционише већ неколико деценија и то нам даје компаративну предност – рекла је наша саговорница.
Из Одбора за пољопривреду и рурални развој ЕУ ипак су недавно упозорили да удаљавање од конвенционалне производње носи ризик поскупљења хране и то у околностима када цене житарица и готових производа руше рекорде.
Симићева сматра да апсолутно постоји отпор конвенционалних произвођача и то на међународном нивоу и да су они били главни заговорници да стратегија „Од поља до стола” не буде усвојена.
Навела је да у Србији још нема довољно свести о потреби већег конзумирања органске хране, делом и због материјалне ситуације. Ипак, додала је, постоји врло снажан индикатор који је показао да је у 2020. години, без обзира на сва ограничења, порасла потражња за органским производима, свуда па и у Србији.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/493184/Nova-strategija-EU-favorizuje-organsku-hranu
