Ове године Србија се суочава са рекордним увозом кромпира – до сада је увезено чак 48.000 тона, највише из Белорусије и Русије, где је овогодишњи род био одличан. Те земље имају вишак који морају да извезу како би спречиле кварење залиха.
У домаћим трговинама се тренутно продаје и домаћи и увозни кромпир, али у већој мери доминира увозни. Често се тај кромпир продаје под етикетом домаћег порекла, што произвођачи и дистрибутери потврђују за „Новости“. Велепродајна цена је између 50 и 60 динара, док у малопродаји кромпир достиже и 110 динара по килограму.
- Србија, иако важи за пољопривредну земљу, сада се налази међу великим увозницима кромпира, али и других култура попут лука и парадајза. Држава мора хитно да заштити домаће произвођаче од увоза по дампиншким ценама. Ако не решимо проблем производње, увоз ће сваке године расти – каже Ратко Вукићевић, један од највећих произвођача кромпира из Гуче.
Тренутна цена увозног кромпира износи од 15 до 20 центи по килограму, а велепродајна цена се креће око 60 динара, док у малопродаји достиже и 110 динара. Ово је привукло бројне увознике да зараде, а камиони који извозе робу у Белорусију и Русију враћају се натоварени кромпиром који се препакује и продаје као домаћи.
-
Руси су чак понудили кромпир по цени од осам центи, само да продају своје велике количине – додаје Вукићевић у изјави за НОВОСТИ.
У Србији је овогодишњи род подбацио због суше, посебно на плантажама без система за наводњавање, где је принос око 20 тона по хектару. У Војводини, где има наводњавања, принос је био бољи, али укупни годишњи принос од 500.000 до 700.000 тона није довољан за домаће потребе. Увоз кромпира, процењују стручњаци, коштаће Србију око 20 милиона евра ове године. Производња је пала на низак ниво, а будуће прогнозе су још лошије. Такође, постоји проблем у снабдевању семеном из Холандије, Француске и Белгије.
Држава годишње троши више од три милиона евра на увоз семенског кромпира, јер у Србији не постоје установе које се баве његовом производњом. Увозом је смањен број домаћих сорти, попут јелице и драгачевке, тако да се у продавницама често називају „домаћи“, али су заправо узгајани од страног семена.
Некада су засади кромпира у Србији заузимали 90.000 хектара, а сада је та површина преполовљена на око 45.000 хектара.
Ове године, домаћи произвођачи неће имати проблема са пласманом кромпира. У западној Србији, многи предају свој кромпир локалним фабрикама као што је „Чипсара“ у Чачку, док произвођачи из Ивањице извозе на велетржнице где брзо продају све што донесу.
- Иако је година била сушна, достигли смо принос до 30 тона по хектару и задовољни смо ценом. Није довољно да се обогатимо, али можемо пристојно да живимо – каже Радован Сенић, произвођач из околине Чачка. – Највећи проблем ми је био да нађем раднике за вађење, једва сам успео уз помоћ Рома и Румуна.
На манифестацији „Дани ивањичког кромпира“, највећи овогодишњи принос остварио је Томислав Јовановић из Чепова, са пет вагона по хектару. Награду за највећи плод добио је Мирослав Радојичић из Катића, са кромпиром тешким 1,6 килограма.
Извор: НОВОСТИ
