Београђани чине преко половине студената агроекономије, трећина долази из централне и западне Србије, док су остали региони много мање заступљени. Од оних који дипломирају, 43 одсто потпуно одбацује могућност да живи и ради на селу. Посао са факултетском дипломом у овој струци много теже налазе млади који потичу из пољопривредних породица, показују резултати најновијег истраживања Пољопривредног факултета у Београду.
Пољопривредни факултети у Србији и другим земљама већ дужи период имају све мање студената. Подаци за Србију показују да се од школске 2016/17 до данас, удео ученика у пољопривредним школама у укупном броју средњих школа смањио са 6,2 на 4,2 одсто. У истом периоду, број студената који уписују пољопривредне факултете је опао за преко 18.000, при чему је тај пад већи на државним факултетима. Студенти пољопривреде и ветерине чине тек око три одсто укупног броја студената.
Аутори најновијег истраживања Пољопривредног факултета у Београду закључују да је један од важних разлога за овакав тренд начин на који најчитанији медији приказују положај пољопривреде у Србији. Пољопривредници се често приказују као необразовани људи, зависни од подршке државе, док се о успесима ретко извештава. То значајно утиче на став младих, који пољопривреду већином доживљавају као професију у којој се јако пуно ради за мало новца и као делатност којом не могу да обезбеде животни стандард као са неким другим пословима, наводи се у истраживању.
Илустрација: Анкета међу студентима показује да је 27% студената уписало ову област са уверењем да имају бројне могућности за запошљавање након дипломирања.
Не желе да се баве пољопривредом на селу
Сходно томе, не изненађују резултати анкете међу студентима агроекономије на овом факултету. Они показују да је само 27% студената уписало ову област са уверењем да имају бројне могућности за запошљавање након дипломирања. Већина сматра да ће се бавити нечим другим, што потврђују и подаци Националне службе за запошљавање да у Србији има преко 200 незапослених агроекономиста. Истраживање указује и на противуречност да студенти који потичу из пољопривредних породица теже налазе посао са факултетским образовањем у овој струци, у односу на оне који долазе из непољопривредних домаћинстава.
Највећи број, односно преко половине новоуписаних студената агроекономије у школској 2022/23 потиче из Београда, трећина долази из централне и западне Србије, док су остали региони много мање заступљени. Неколико година уназад, девојке чине око 70 одсто студената агроекономије, а већина новоуписаних студената је претходно завршила неку од стручних економских школа или гимназију.
Према истраживању, око 70% студената долази из непољопривредних домаћинстава. Зато не чуди да тек 6,9% студената агроекономије планира да настави породични посао у области пољопривредне производње, као и да 43% њих потпуно одбацује могућност да живе и раде на селу.
Извор:https://bif.rs/2023/02/beogradjani-najbrojniji-medju-studentima-poljoprivrede/?utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=beogradjani-najbrojniji-medju-studentima-poljoprivrede
ФОТО: Pixabay
