Нећете веровати шта смо све појели и попили, али ни чија је то роба!

Србија наставља да одржава позитиван количински раст у малопродаји, а посматрано по свим категоријама прехрамбених производа највец́и скок цена забележен је код свежег млека, са 59 одсто у четвртом кварталу 2022. године, Удео робних марки (ПЛ) у Србији износи 12 одсто и бележи раст у односу на претходну годину.

Компанија Ниелсен ИQ упоредила је перформансе три тржишта у региону Адриатика – Србије, Хрватске и Словеније – у оквиру трговине прехрамбеним производима и посматрала навике потрошача. Истраживање је показало да је главни фактор који доприноси порасту потрошње у ове три земље наставак рата у Украјини и прилив расељеног становништва.

Потрошачи у региону реаговали су на глобална дешавања повец́аном потрошњом приватних робних марки и растом куповине у дисконтима. Српски потрошачи се не одричу својих навика у потрошњи и све више се окрећу дисконтима који су у четвртом кварталу прошле године забележили раст од 45 одсто. Приватне робне марке су у Хрватској порасле 20 одсто, а комплетна ФМЦГ индустрија 12 одсто током 2022. године. У Словенији су хипермаркети порасли чак 22 одсто, а удео приватних робних марки 33 процента.

“Потрошачи у нашем региону су се у великој мери оријентисали на очување својих навика када је реч о куповини хране и укупној потрошњи у домац́инству, при чему су приватне робне марке и дисконти у центру пажње њиховог буџета и решавања инфлаторног притиска. ПЛ и дисконти сада привлаче шире сегменте купаца који укључују демографске групе са вец́ом потрошачком моц́и“, наводи Мирослав Тасиц́, НИQ Адриатицс Маркет лидер.

Србија: највише порасла продаја пива

Упркос инфлацији и расту цена у Србији је током 2022. године забележен раст продаје робе широке потрошње, а у поређењу са другим тржиштима у региону чини се да становништво делује нешто оптимистичније. Само у последњем кварталу прошле године укупна продаја робе широке потрошње у Србији порасла је за 23,5 одсто у вредности и 1,6 одсто у обиму, показује истраживање компаније Ниелсен ИQ.

Што се тиче хране, током последња три месеца 2022. највећа вредност продаје забележена је код пива, готових месних производа, газираних безалкохолних пиц́а, млевене кафе и кекса. Ове категорије су биле водец́е и током целе прошле године, а међу њима је највец́и скок цена од 36 одсто био код кекса.

Код непрехрамбених категорија највећу вредност продаје имали су тоалет папир, детерџенти за веш, пелене за бебе, омекшивачи и мириси. Истраживање је показало да су дезодоранси у четвртом кварталу порасли више од 10 одсто у обиму.

Истраживање Ниелсена ИQ показало је и да су хипермаркети у Србији забележили пад од 5,6 одсто на годишњем нивоу, што произилази из чињенице да се њихов број смањио. Сви остали канали продаје бележе раст вредности, а највише дисконти, који су у четвртом кварталу у односу на претходну годину порасли за 45 одсто, иза којих су киосци са растом од 39 одсто.

Удео приватних робних марки у Србији, показало је истраживање, износи 12 одсто и повец́ан је за 1,2 одсто у односу на годину дана раније. То показује оријентацију потрошача ка дисконтима, али и опште задовољство квалитетом приватних брендова.

Хрватска: потрошачи највише куповали сирово месо

Раст вредности продаје ФМЦГ робе у Хрватској износио је у четвртом кварталу прошле године 17,7 одсто, а у целој 2022. години 12 одсто. Обим продаје је задржао скоро исти ниво, а раст вредности продаје бележи и храна и непрехрамбене категорије – храна знатно више. Највец́у вредност продаје током четвртог квартала имало је расхлађено сирово месо, готови месни производи, пиво, сир и млеко. Сир је имао највец́и скок цена од 30 одсто.

У Хрватској су сви канали продаје забележили раст вредности, а највише супермаркети – 16 одсто годишње, док су мале прехрамбене радње имале најмању стопу раста. Робне марке такође расту, а њихов удео износио је 21 одсто и повец́ан је за 1,1 одсто.

Словенија: највећи удео приватних робни марки у Источној Европи

Словенија тренутно има највец́и удео приватних робних марки у источној Европи (33 одсто). Што се тиче региона, ова земља има најмањи раст номиналне вредности у индустрији робе широке потрошње – у четвртом кварталу је износио 15 одсто, а током целе 2022. године девет одсто. Обим продаје је у благом паду од 0,4 одсто.

Највећу вредност продаје у Словенији током четвртог тромесечја забележиле су месне прерађевине, чоколадни производи, пиво, сир и расхлађено сирово месо. Највећи скок цена у категорији хране забележио је шећер са чак 49 одсто, затим следе јестива уља и млеко са по 34 одсто, односно 33 одсто у четвртом кварталу, док је током целе 2022. највећи скок цена био код јестивих уља – 27 одсто.

Регион се окреће дисконтима

“Генерално највећа разлика између Западне и Источне Европе у 2022. години били су нижи нивои инфлације, уз пад количинске продаје у Западној Европи. Једино је Португал повећао обим потрошње у односу на 2021. Специфичност Адриатиц регије у роби широке потрошње (ФМЦГ) су одржање количинске продаје на истом нивоу као у 2021, при чему Словенија има минимални пад, док Србија чак бележи и раст од 1,7 одсто. Раст количинске потрошње у Србији је посебан и због чињенице да она бележи највећу инфлацију у региону у роби широке потрошње (+15,7 одсто)”, каже Мирослав Тасиц́, НИQ Адриатицс Маркет лидер, у разговору за Бизнис.рс.

Он наводи да је друга заједничка карактеристика за сва три тржишта поверење купаца у канал дисконтера, као и у приватну робну марку – како дисконтера, тако и осталих кључних трговаца.

Док Србија бележи највећу стопу раста канала дисконтера у источној Европи, Словенија има највећи удео овог канала у укупној продаји у Источној Европи, а приватна робна марка у Хрватској расте знатно већом стопом од брендираних производа.

“Иако се очекује смањење стопе инфлације у 2023. години, она ће значајно зависити од глобалних дешавања. Уз стишавање инфлације, те барем умерени наставак субвенција цене енергената од стране влада у регији, током 2023. се не очекује значајан пад количинске потрошње. Купац у Адриатиц регији ионако већину свог кућног буџета користи за основне категорије производа у којима постоји јефтинија опција кроз повољнији канал продаје, приватну робну марку или повремене промоције. Такође, трошење кућних буџета на основне прехрамбене и дрогеријске категорије су последња опција коју је потрошач у региону спреман да редукује. Стога ће управљање ценом и промоцијом, као и квалитетна комуникација према купцима и потрошачима, бити главни изазови за све произвођаче, дистрибутере и трговце у регији”, закључује Тасић.

Аутор: Марко Андрејић

Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/privatne-robne-marke-i-diskonti-oblikuju-trendove-potrosnje-u-2023/