Пољопривредна газдинства у Србији користе укупно 482.496 трактора, од којих је 356.246 старо више од 20 година, односно 73,8 одсто од укупног броја, подаци су Републичког завода за статистику објављени у брошури „Попис пољопривреде 2023. године“. Трактора старих до годину дана је 7.088, што је 1,5 одсто од укупног броја, а оних старих између једне и пет година је 13.660, односно 2,8 одсто од укупног броја. Трактора који су стари између шест и 10 година има 24.499 (5,1 одсто), оних старих између 11 и 15 година је 37.694 (7,8 одсто), док старих између 16 и 20 година има 43.311 или девет одсто од укупног броја.
Седам од 10 газдинстава користи сопствени трактор. Највише трактора је у региону Шумадије и Западне Србије и то 38 одсто, док у региону Јужне и источне Србије има 30 одсто од укупног броја трактора. У региону Војводине је 26 одсто трактора, док их је у Београдском региону свега шест одсто.
Агроекономиста Милан Простран каже за Еуронеwс Србија да је механизација критична тачка за савремену обраду земљишта и због старости трактора и због непотребних трошкова. „Пре свега већа потрошња горива, мањи учинци, немате резервних делова“, додаје он. Простран каже да у структури механизације још увек доминира мали трактор ИМТ 539. „То је Ф539 који је био по читавој бившој Југославији, још увек функционише, још увек се налази“, додаје он. Он каже да се ИМТ тракторима још поправљају и да је просто зачуђујуће да још увек раде. „То је била добра машина, штета је што је та фабрика нестала“, рекао је Простран. У Србији су углавном мала и средња пољопривредна газдинства, а Простран каже да су пољопривредницима потребни мали и средњи трактори. „Тај вапај за тим типом трактора поготово у централној, јужној, источној Србији је јако велики. Тај проблем је најкритичнији у централној Србији, значи исток, запад, то су ситна домаћинства, мале њиве, њима су потребни мали и средњи трактори. Ово што купују ови богати, то нема везе са нашом стварношћу када су у питању пољопривредна газдинства“, рекао је Простран. Он сматра да битка за обнову механизације треба да иде у правцу да се управо малим и средњим газдинствима у том делу Србије испод Саве пружи могућност да могу да набављају мале и средње тракторе. Простран је навео да је механизација важна за побољшање конкурентности пољопривредних газдинстава у Србији. Према његови речима, Француска је најинтензивнија и најдоминантнија аграрна земља у ЕУ када се погледа какву они имају механизацију, који је то интензитет производње и колико су високи приноси. „Да бисмо ми могли да будемо егал сутра са фармерима ЕУ, а ми јесмо већ са њима у неком, да кажем, аранжману јер 60 одсто робне размене или извоза реализујемо са ЕУ, механизација је једна од тренутно јако критичних тачака, она је врло битна за нас. За побољшање конкурентности наших пољопривредних газдинстава, посебно подвлачим малих и средњих, нама недостаје тај трактор“, рекао је Простран.
Трактора старих више од 20 година до 2000. године било је више од 80 одсто од укупног броја. „Кад је у питању пољопривредна механизација, она је заиста до 2000. године због разних проблема, од распада земље преко санкција, хиперинфлације, бомбардовања, преко приватизација које су наступиле после 2001. године, све је то довело до једног страшно црне слике да је било преко 80 одсто трактора амортизованих и старијих од 25 или 30 година. Да није било још тог ИМТ-а, не бисмо скоро имали чиме да оремо“, рекао је он. Простран је навео да је од 2000. године дошло до набавке пре свега трактора велике снаге, преко 110 киловата и постепног занављања, и то уз помоћ пољопривредних кредита и средстава из ИПАРД фонда. У току је трећи ИПАРД програм, а Простран каже да је између 70 и 80 одсто средстава из тог програма углавном коришћено за набавку пољопривредне механизације. Он каже да је питање колико су пољопривредници у Србији упознати са ИПАРД програмом и целим тим процесом пријављивања за коришћење тих средстава, за који наводи да је бирократизован и да се на то жале и фармери у ЕУ
Простран наглашава да потреба и интерес за занављање трактора постоји, да тај процес обнове треба да се интензивира, али да је питање како обезбедити повољне кредитне линије, колико држава треба да учествује у тим кредитним линијама и колико ИПАРД програми могу да задовоље интересе. Простран сматра да би Министарство пољопривреде као надлежно морало тим питањима да се позабави, ако хоће да има, пре свега, продуктивну пољопривреду и конкурентну пољопривреду. „Ја увек навијам за домаћи капитал, за домаћа средства, за домаћу спрегу буџета и неких пословних банака“, рекао је Простран. Он наводи да се доста говорило о такозваним прстеновима механизације, модела у оквиру задруга или неког удружења преко којих би се набављала механизација. „Један трактор је скуп за једно газдинство, али ако имате 20 или 30 газинстава, па имате два трактора, то су такозвани машински прстенови. Покушаја да се уведе такав модел је било али није нашао ширу примену. То је по мени отворено питање управо за те мале и средње, јер њима је тешко да уђу у кредитну линију. Немају они такав доходак да могу да сад плате један трактор. Један тај мали трактор кошта 10.000, 12.000, 15.000 евра“, рекао је Простран.
Извор: Euronews Србија
1 коментар
porn