Више од три четвртине младих у војвођанским селима не намерава да се бави пољопривредом, јер сматрају да је ова делатност казна за оне који не желе да се школују. Као најчешће разлоге за своју одлуку да не остану на породичним имањима наводе да имају другачија професионална интересовања, да је рад у пољопривреди неисплатив, нарочито на мањим земљишним поседима, а уз то тежак и неизвестан.
Супротно образованим појединцима који из града одлазе на село, мање од четвртине младих на селу намерава да се бави том делатношћу у будућности. Међу онима који не желе да живе од пољопривреде, скоро две трећине су младе жене, показује истраживање које је Пољопривредни факултет из Новог Сада спровео у десет села у Војводини.
Анкета је рађена међу 500 младих оба пола, старости од 18 до 29 година, који живе на пољопривредним домаћинствима. Највише анкетираних живи на малим земљишним поседима од једног до три хектара, тек нешто преко 11 одсто њих има површине од пет до 10 хектара, док само један испитаник живи на газдинству са више од 100 хектара земље.
Не виде себе у пољопривреди и када су незапослени
Добијени резултати показују да се млади у највећем броју случајева не баве пољопривредом као основном делатношћу која им је главни извор прихода, односно, нису пољопривредници по занимању. Иако је највећи број младих радно активан на газдинству себе не сматрају пољопривредницима, нити планирају да се баве пољопривредом у будућности, већ имају неко друго занимање или се изјашњавају као незапослени, иако неки од њих чак ни не траже активно посао.
Све пољопривредне послове редовно обавља нешто мање од трећине анкетираних, још толико се повремено укључује кад се од њих затражи помоћ, док више од петине уопште не учествује у раду на имању. Уочљиво је да у укупном броју младих који редовно учествују у пољопривредним активностима преко 80 одсто чине мушкарци, док жене доминирају у повременом раду и међу онима који не обављају ниједан пољопривредни посао. Налази показују и да учешће у пољопривредним пословима расте са старошћу, па више од две петине оних који обављају све активности чине испитаници од 27 до 29 година.
О свему одлучује тата
Преко 90 одсто анкетираних који не раде на газдинству кажу да их пољопривреда уопште не интересује и да желе да се баве неким уноснијим занимањем. Јако је заступљен став да је пољопривреда казна за оне који не желе да се школују, па чак више од три четвртине анкетираних изјављује да да се неће бавити овом делатношћу у будућности. Што су испитаници млађи, то их пољопривреда мање занима, а међу онима који у томе не виде перспективу скоро две трећине су младе жене.
Млади у војвођанским селима као најчешће разлоге за своју одлуку да не остану на породичним имањима наводе да имају другачија професионална интересовања, да је рад у пољопривреди неисплатив, нарочито на мањим земљишним поседима, а уз то тежак и неизвестан. Један од разлога, посебно када су у питању жене, је и изразито патријархалан однос у породици, који фаворизује мушке наследнике.
Испитаници оба пола наводе и да је проблем у томе што најчешће све кључне одлуке доноси „глава породице“. То показује и податак да млађи чланови домаћинства учествују више у одлукама тек у старосној доби од 27 до 29 година, при чему тек трећину чине жене. Већина испитаница изјављује да немају право гласа, а оне које су укључене у одлучивање наводе да су то једино ситуације када се расправља о расподели буџета и око бриге о породици.
Извор:
