Ко лаже: министар пољопривреде Бранислав Недимовић или Сунчица Савовић из Удружења „Жита Србије“ ? Колико Србија има пшенице након жетве са прелазним залихама?
Да неко од ових двоје људи дефинитнивно не говори истину свима је јасно. Наиме, Недимовић је недавно оптужио Удружење „Жита Србије“ за шпекулације да у силосима има 332 000 тонастарог рода. Гостујући у медијима Сунчица Савовић из поменутог Удуружења тврди да жита има дупло више. Како у овом Удружењу знају тачно колико има жита није објашњено. Али да видимо шта су чињенице и шта је ко рекао па просудите сами или ће време показати ко је говорио истину а ко лаже. Свакако је занимљив тренутак у коме се води дебата о пшеници јер је на прагу избор нове Владе Србије у којој ће бити изабран неки нови или остати већ поменути министар Бранислав Недимовић.
Према подацима које је објавио РТС у ДНЕВНИКУ од 7.7.2022. године завршена је жетва пшенице у Србији, процењени род је око 3,2 милиона тона што је више него што је потребно за домаћу потрошњу. Просечан принос био је 5,2 тоне по хектару о чему се ових дана такође доста шпекулисало па су и „угледни стручњаци“ тврдили да ће род бити мањи чак за пола милиона тона.
Стручњаци се слажу да је пшеница доброг квалитета. Пољопривреднике кажу брине то што се и даље не зна по којој цени ће продавати овогодишњи род пшенице. Према рачуници Удружења „Жита Србије „производна цена по хектару пшенице је била готово 124.000 динара и то уколико се ради о производњи на сопственој земљи, а још и више ако се радило о њивама узетим у закуп.
Колико Србија има пшенице на залихама?
Сунчица Савовић гостујући на ТВ ХЕПИ истиче да су количине које дирекција купује нешто веће него што је то било претходних година. Са друге стране, Бранислав Недимовић министар пољопривреде, оценио је да је цена коју држава нуди за произвођаче мала а за прерађиваче велика. Савовић је овом пориликом изјавила: „ Свакако је као што сам рекла интересовање веће јер је и већа количина која се купује а оно што је новина у односу на претходне године је то што осим пољопривредних газдинстава робу могу понудити и правна лица која имају сопствена складишта. У робне резерве иде овогодишњи род “. Говоривиши о залихама жита Савовић тврди да су залихе много веће него што каже Недимовић: “Жита у складиштима током претходне тржишне године за пшеницу која се управо завршила успели смо да извеземо око 1.225.000 тона пшенице и брашна прерачунатог на зрно. Прошле године имали смо рекордан род од 3.400.000 тона пшшенице и пренешене залихе на нивоу од око 300.000 тона док на годишњем нивоу у Србији трошимо нешто мање од 1.700.000 тона. Када све то одузмемо апсолутно је јасно да на залихама у силосима и складиштима у Србији имамо старог рода око 750.000 тона. Судбина старог рода у силосима у којима не постоје адекватни услови за складиштење је таква да ће бити мешан са новим радом“. На питање новинара у којем децидирано наводи да је министар пољопривреде оптужио привреднике односно Удружење, за шпекулације и да се зна тачно колико има пшенице Савовић је одговорила: „ Ја претпостављам да је у питању неспоразум јер смо потпуно сигурни и да инспекцијски надзор није урађен ни у једној половини силоса укупних складишног простора у Србији, дакле, док не буде урађен потпун попис свих силоса и складишних простора у Србији не може се адекватно урадити ни попис залиха. Последњи попис складишних простора и силоса рађен је пре више од 10 година и он обухвата просторе за складиштење зрнасте робе око четири и пет милиона тона“ рекла је Савовић гостујући у информативној емисији „Телемастер“ на ТВ ХЕПИ.
