Први показатељи о новом роду сунцокрета у Европи и окружењу указују да не би требало да буде несташице као прошле године, па тако ни разлога за нова поскупљења зејтина.
Уљаре за сада још нису изашле са информацијом шта ће се дешавати са ценама у наредном периоду. Све до недавно сунцокретово уље било је рекордер у поскупљењу у току пандемије и то не само у Србији, а цене тренутно стагнирају.
Иако жетва ове уљарице још није до краја завршена у нашој земљи, поједини произвођачи тврде да је род због суше много мањи од очекиваног.
Председник Независне асоцијације пољопривредника Србије Јовица Јакшић рекао је недавно за агенцију Бета да је принос сунцокрета са првих пожњевених њива мањи него што се очекивало, а процене су биле да ће просек бити око 3,5 тона по хектару, али је мањи за око тону.
Јакшић је рекао да су и локални трговци свесни да ће род бити мањи и нуде откупну аконтну цену од 60 динара, али да су велике домаће компаније које се баве прометом те сировине почеле да нуде коначну откупну цену од 53 динара и тако врше притисак на мање трговце да смање цену.
– Логично је да аконтна цена износи 60 динара, што је поскупљење од близу 100 одсто у односу на прошлогодишњу откупну цену, али и уље је поскупело са 110 на 200 динара, за такође скоро сто одсто – рекао је Јакшић.
Прошле године је откупна цена сунцокрета, како је рекао, била око 36 динара.
У Удружењу „Жита Србије” истичу да се у свету очекује одличан род сунцокрета код највећих произвођача – Русије и Украјине. Предвиђања су да ће ЕУ имати рекордну годину, са већом производњом у Румунији (3,3 милиона тона) и Бугарској (2,1 милион тона) што су укупно 30 процената веће количине на годишњем нивоу у ове две државе.
Добар род очекује и Турска која је релативно велики произвођач, а међу највећим је и купцима те уљарице.
– Једна општа слика је одлична, а ми смо имали ту несрећу да је била суша. Ипак, она је најмање оставила последице на сунцокрет. Жетва још није готова, а приноси варирају – рекла је Сунчица Савовић, директорка тог удружења за „Политику”.
Она додаје да је по садашњим информацијама велика разлика у приносима и да су се они кретали од 1,8 до 3,6 тона по хектару али да је, како истиче, много мање пољопривредника који су пријавили ове ниже количине.
Према њеним речима, удружење још нема коначан биланс сунцокрета јер се чека крај жетве. Ипак, и даље остају при процени да ће приноси бити у линији са прошлогодишњим, што би требало да значи род од 650.000 тона. То је, каже Савовић, Србији довољно за домаћу потрошњу и не доводи се у питање, јер је за индустријску прераду потребно око 550.000 тона.
– У том смислу не говоримо о несташици већ имамо вишак сунцокрета за извоз – истакла је она.
Поновила је да су прогнозе што се тиче производње сунцокрета глобално добре и да је тренутно једина дилема да ли ће Русија, пре снега, успети да скине сав сунцокрет на свој територији. Нагађања око цена сунцокретовог уља постоје јер је потребно да се заврше жетве и уље рафинише.
– Све указује на то да не би требало да буде раста цена. Уколико се то деси биће искључиво због тога што производња, односно прерада не може да испрати тражњу у овом тренутку. Што ће се изменити онда када велике количине из земаља великих произвођача крену да стижу на тржиште – сматра Сунчица Савовић.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/488022/Nema-razloga-za-novo-poskupljenje-ulja
