НЕЛЕД: Преполовљен број сезонаца на црно

Аутор: draganadpetrovic
82 посета

Укупан број пријављених сезонских радника од како је примењен Закон о радном ангажовању због повећаног обима посла, на годишњем је нивоу од око 30.000, док је до сада пријављено око 55.000 сезонских радника у пољопривредном сектору, рекла је директорка у НАЛЕД-у Јелена Бојовић на данашњој конференцији компаније поводом представљања резултата примене Закона.
На основу анализе ефеката Закона који је у примени од 1. јануара 2019. године навела је да је у односу на 2017. за 50 одсто смањен број радника „на црно“ те закључила да је према истраживањима која ради НАЛЕД применом овог Закона реализована координација сиве економије и смањено нелегално ангажовање радника на сезонском пословима.
Поводом представљања ефеката примене новог Закона НАЛЕД је организовао данас у Београду конференцију за медије, на којој су изнети предлози да се Закон, који се до сада односио на пољопривредну делатност прошири на грађевинарство, туризам и угоститељство, као и на сектор кућних и помоћних послова, како би се „рад на црно“ рад на црно и у овим делатностима свео на минимум.

Илустрација: Све више пријављених сезонских радника у пољопривреди


Организаторима конференције циљ је био да јавности приближе и појасне чланове Закона и да покажу резултате његовог спровођења, како би отклонили сумње и недоумице изазване, како кажу, од стране противника Закона.
„Када је наша компанија предложила проширење Закона имала је на уму да се регулише рад на црно у пољопривреди, да са једне стране послодавцима буде једноставно да ангажују 300-400 сезонских радника на десетак дана, а да се, са друге стране, права радника не нарушавају и да они буду легално пријављени“, казала је Бојовић.
Она је у изјави за Тањуг истакла да Закон регулише ангажовање радника на сезонским пословима на основу модела који постоји у земаљама Европе, конкретно у Мађарској и Хрватској које су успеле у томе да радници ангажовани на повременим пословима буду евидентирани и пријављени на дневном новиу.
Такође, нагласила је да се разматрају допуне Закона, које се односе на писани уговор између послодавца и радника, као и на унапређење портала ради лакше пријаве за посао, али и контроле рада.
Менаџерка одељења за регулаторну реформу Ирена Ђорђевић представила је Нацрт Закона и објаснила прва радника која се штите Зконом као што су пензионо осигирање, заштита од повреда на раду, задржавање здравственог осигурања и социјалних давања, као и праћење историје рада.
Истакла је да је према резултатима ефеката реформи у сектору пољопривреде у 2019. години 37 одсто радника ангажовано легално, а од тога 26.609 њих преко електронског портала, док је 3.169 радника ангажовано путем Уговора о привремено повременим пословима.

Илустрација: Плаћени доприноси за сезонске раднике


Она је додала да су за 820.000 дана ангажовања сезонских радника држави плаћени порези и доприноси од 250 милиона динара.
Дорђевић је истакла да радници који су на сезонским пословима најчешће ангажовани радници који имају између 46 и 60 година, то је око 50 одсто, те да је исто толико на евиденцији НСЗ у просеку четири године.
Према досадашним позитивним резултатима примене Закона у пољопривреди, каже Ђорђевић, планирана су проширења спровођења Закона на позиве као што су чување деце, чишћење кућа и зграда, физичке послове, утовар, истовар, као и перање судова, конобаросање и достављање хране.
Закон о радном ангажовању радника због повећаног обима посла у одређеним делатностима примењује се од 1. јануара 2019. године и представља проширење Закона о сезонским пословима, који је регулисао повремени рад у сектору пољопривреде до тог времена.

Извор: Тањуг

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар