Неком скуп путер, а другоме „БОЉА ЦЕНА“ паризера, где нестаде сарма?

Аутор: Gdjakovic
479 посета
Удео трговачке похлепе и увозничког лобија у ценама хране, утицај паризера на инфлацију и зашто је путер у Србији најскупљи у региону?

Да ли је акција „Боља цена” заправо прво признање креатора економске политике да имамо проблем и на домаћем терену, када је о инфлацији реч, односно да инфлација није само увезена, већ и овде произведена, а да су притом цене хране расле брже од инфлације. Које чињенице су остале испод радара „случаја паризер”?

Уопште није питање од јавног интереса да ли председник Александар Вучић једе или не једе паризер, да ли се то видело или није на снимку са Андрићевог венца. Чак није ни питање колико процената меса има тај паризер, јер људи не купују паризер да би јели месо, а поготово није питање како се прави сендвич од њега.

Питање је само какав је утицај тог паризера на инфлацију. Да ли ограничење маржи за 20 производа, али и нова потрошачка корпа која је представљена у ХИТ ТВИТ-у, може да обори укупну инфлацију? А најважније питање је да ли су креатори економске политике, акцијом „Боља цена“, заправо први пут признали да је инфлација и овде произведена, а не само увезена?

Случај паризер заправо је признање да имамо проблем и на домаћем терену, када је о расту цена реч, као и да то није само последица чињенице да као увозно оријентисана економија лоше трендове увозимо споља.

Свет банкарства и инвестиција

Генеза овог случаја почела је много пре него што је паризер стигао на Андрићев венац и у епицентар узавреле српске политичке арене.

Прво је гувернерка Јоргованка Табаковић за јунски број часописа „Свет банкарства и инвестиција“ написала ауторски текст у коме наводи следеће:

„Сви можемо да допринесемо водећи рачуна о томе да појединачни интерес једне групе људи или једног лобија не буде генератор инфлационе спирале. Све време смо упозоравали да би силазна путања прехрамбене инфлације, коју очекујемо до краја периода пројекције, евентуално могла бити ублажена несавршеном тржишном структуром на страни понуде, тј. мањком снажније конкуренције у овом сегменту. Нико нема право да својим неодговорним понашањем или себичним краткорочним интересима чини дугорочну штету свима, стварајући осећај несигурности“, навела је гувернерка Табаковић.

На какав лоби је мислила, гувернерка Народне банке је објаснила је у наставку текста:

„Начелно гледано, профитне марже расту у периодима привредне експанзије и смањују се у периодима успоравања привредне активности, тј. у складу с кретањем тражње. У периодима високе тражње, свим актерима у производном ланцу и дистрибуцији – од произвођача, преко прерађивача, до велетрговаца и трговаца у малопродаји – лакше је да своје повећане трошкове пренесу на крајњег потрошача, док су у условима смањене тражње принуђени да део повећаних трошкова производње надокнаде смањењем сопствених маржи. Међутим, када је реч о тржишту хране и ценама хране, њихова специфичност огледа се у чињеници да је тражња за храном мање ценовно еластична од других група производа, што олакшава и да се повећани трошкови производње у већој мери пренесу на малопродајне потрошачке цене. Трговински ланци и продавци генерално су искористили тај моменат и ја сам то у претходним месецима више пута истицала илуструјући на примеру кафе – да нису сви учесници у привредном животу Србије једнако свесни да тренутна и ситна корист производи много већу штету“, написала је гувернерка.

Случај „кафа“

Реферисање на случај „кафа“ заправо је подсећање на поступак против два велика произвођача на тржишту који је покренула антимонополска комисија. У свом саопштењу од 24. септембра 2021. године, Комисија за заштиту конкуренције навела је да је „основано претпоставила да су друштва „Atlantic Grupa“ и „Strauss Adriatic“, као  два највећа учесника на тржишту велепродаје млевене кафе у Републици Србији, те тако и два највећа конкурента, усаглашавали пословне стратегије у вези са ценама млевене кафе у Републици Србији“.

Дакле, са једне од највиших монетарних функција у земљи изнета је сумња да на нашем тржишту постоје несавршености и евентуални договори око цена, што је по Закону о заштити конкуренције забрањено, али и кажњиво. Поступак против ова два произвођача кафе још није окончан, а компанија Атлантик група, која производи „Гранд кафу“, доставила је обавезујућу понуду за преузимање „Штраус адријатик“, која производи „Дон кафу“. За окончање овог посла чека се дозвола антимонополске комисије.

Епилог овог случаја још се чека, али гувернерка се запитала има ли „међу свим учесницима” привредног живота још таквих основаних сумњи.

Маржа на путер од 76,4%

Још нешто се догодило у том периоду, а што је остало испод радара јавности: од 15. маја до 30. јуна Републички завод за статистику (РЗС) спровео је унакрсну анализу цена у трговинама, испитивао марже, али и њихов евентуални утицај на инфлацију. Резултати тог истраживања нису презентовани јавности, али оно што може незванично да се чује јесте да је анализа показала да 20 водећих трговаца има просечну маржу од 14,6 одсто, као и да је највеће марже у том периоду имао „Делез“ (23,8 одсто), а најмање „ТСВ Браве“ (5,1 одсто).

Дефинисана је листа од 31 производа, међу њима и хлеб, житарице, свеже месо, јаја, млечни производи…

Како незванично сазнајемо, ово истраживање показало је да су највеће просечне марже на путер  и износе 34,8 одсто. Уз то, у посматраном периоду у једној трговини маржа на путер износила је 76,4 одсто.

Најмање марже, показала је анализа РЗС, су на свеже свињско месо које у просеку износе минус пет одсто. Дакле, свежу свињетину трговци су у том периоду продавали уз губитак.

Управо на ову анализу Републичког завода за статистику позвао се министар трговине Томислав Момировић. Тако је 8. августа за „Јуроњуз“ рекао да је дубинска анализa РЗС показала да у трговинским ланцима марже нису баш тако велике, а профитна стопа им је релативно ниска.

„Једноставно, ово је такво време, време високе инфлације“, рекао је Момировић, али је тада додао и да Влада у демократском друштву не може да регулише цене. „Радили смо то у последњих годину дана, али само услед велике кризе и рата на истоку Европе“, изјавио је министар трговине, мислећи на уредбу Владе о ограничењу цена основних животних намирница (хлеба, млека, брашна, уља, млека, шећера, свињског бута) из новембра 2021. године.

Колико су трговци зарадили

Истраживање Републичког завода за статистику, међутим, разликује се од навода из Извештаја о инфлацији у коме је НБС посматрала профите и марже малопродајних ланаца током последње три године. У том периоду просечне марже у малопродаји су повећане са 14,9 на 16,1 одсто.

На први поглед, чини се да нема неке велике разлике у односу на истраживање РЗС. Међутим, као и увек ђаво је у детаљу.  Јер у извештају НБС се наводи да су марже највећих трговаца током те три године повећане са 24,8 на 26,8 одсто.

Трговци тачно кажу да маржа није чиста зарада, да представља разлику између продајне и набавне цене, као и да су ту укључени и трошкови, који су такође, током те три године значајно порасли.

Али, шта је било са чистом зарадом? Порасла је. И то значајно. Јер, све се ово дешавало у време када је Агенција за привредне регистре објавила  Извештај о пословању привреде у 2022. години. У њему се наводи како је највећи пословни добитак забележен у сектору трговина на велико и мало и то у износу од 274 милијарде динара, што је 22,2 одсто више него прошле године. Дакле, чиста зарада је за петину већа.

Уз то, претходне 2021. године трговина је била друга на листи по профитабилности (после прерађивачке индустрије). Те године укупна добит износила је 223 милијарде динара, што је у односу на 2020. годину раст профитабилности од 30 одсто.

Нето добит једног великог трговинског ланца скочила је 2,2 пута: са 2,9 на 6,7 милијарди динара. Још један трговински ланац, који послује у првих 10, прошле године се извукао из губитака и пословао позитивно. Углавном, финансијски извештаји показују да је девет од 10 највећих ланаца имало раст нето добити. Дакле, профит је растао више него што су расли трошкови и чисте зараде је било.

Паралелни увоз, маржа на маржу

Е, сад, истина је да је најлакше, по систему „држ’те лопова”, окривити трговце јер се њихова цена на рафовима види. Али, наравно да излазна цена није једина релевантна и да треба посматрати цео ланац и структуру цена хране дуж тог ланца која се не види.

И оно што је можда најбитније: ако и даље важи тврдња да је две трећине инфлације увезено, шта је онда са увозницима? Да ли се тиме неко бавио? И шта је са ценом путера из увоза и колика је заправо увозничка маржа?

Јер, када је о увозу реч, ту такође постоје велики играчи на тржишту, али и ексклузивни увозници неке робе. Суштински, ексклузивни увоз пред законом више не постоји. Изменама и допунама Закона о жиговима још у лето 2020. године омогућен је паралелни увоз. У пракси то значи да не може само једна увозна фирма да, рецимо, увезе путер и на њега стави маржу, па да други увозници тог производа морају на исти производ да додају и маржу на маржу, како би у том послу зарадили. Сада путер може да увезе свако. Али на тржишту увек важи закон јачег.

Питање за антимонополску комисију увек је – злоуопотребљава ли неко свој положај јачег у тржишној утакмици.

Редакција ОКО магазина је и од трговаца и од увозника тражила структуру цена појединих производа, али ниједан одговор на упит нисмо добили, са образложењем да је то пословна тајна.

Заштита конкуренције

Ипак, на неке упите и трговци и увозници и добављачи и произвођачи ових дана морају да одговарају. Јер, Комисија за заштиту конкуренције је још почетком ове године покренула секторску анализу, иако се антимонополска комисија не бави контролом цена роба и услуга, самим тим ни маржи.

„У случајевима када кретање цена или друге околности указују на могућност ограничавања, нарушавања или спречавања конкуренције тј. повреде конкуренције (рестриктивни споразуми или злоупотреба доминантног положаја), Комисија може анализирати стање конкуренције у одређеној грани привреде или одређене категорије споразума у различитим гранама привреде”, кажу у овој институцији за ОКО магазин.

Како је Комисија за заштиту конкуренције уочила да је дошло до раста цена, пре свега основних прехрамбених намирница из потрошачке корпе, из тог разлога је почетком 2023. године започела секторску анализу стања конкуренције тржишта изабраних прехрамбених производа која је још у току, додају.

Овај поступак Комисије обухватиће цео ланац: од произвођача, прерађивача, увозника, па све до трговаца. Од њих се тренутно прикупљају  подаци за анализу како би се оценило стање конкуренције и односи учесника на тим тржиштима и отклониле евентуалне повреде конкуренције.

„Како је велики број учесника на тржишту, неопходно је време за прикупљање података као и њихову анализу”, кажу из Комисије за ОКО магазин. „Тако да у овом тренутку не можемо да прејудицирамо време окончања анализе. Комисија ће као и до сада, анализу по њеном окончању учинити јавно доступном са свим налазима.”

Тајна боље цене

Ипак, последњу секторску анализу, када је о трговини на мало реч, Комисија је радила 2017. и 2018. године, дакле пре доласка „Лидла“ на тржиште. И, када је о ценама реч, конкретни подаци о структурама цене за јавност су остали тајна. Ипак, у тим ценовним табелама била је и кафа, а у то време покренуте је поступак против произвођача.

Тада, 2018. године, највећи удео на тржишту, према броју малопродајних објеката, имао је „Делез“ (15,01 одсто), затим „Меркатор С“ (11,56 одсто), на трећем месту био је „Аман“ (7,31 одсто), затим „Гомекс“ (5,73 одсто), а у првој петорци био је и „ТСВ Браве“ (5,41 одсто).

Како ће сада изгледати листа првих пет видећемо ускоро, када комисија заврши анализу, али и избор производа чије цене ова институција прати може бити нека индикација о несавршености нашег тржишта.

Све ово је генеза случаја „паризер“ и одговор на питање како је, договором државе и трговаца, настала акција „боља цена“ која ће, како се најављује, бити проширена за списак нових производа. Јер је држава први пут од како је инфлација почела да расте заправо признала да проблем постоји на домаћем терену, као и да се морају наћи узроци тог проблема.

Раст цена већи од инфлације

Нико не спори да је акција предизборна, али и без икаквих инсајдерских информација врло је јасно које две чињенице су креаторе економске политике навеле на то.

Прва је да је Србија, која је у августу имала инфлацију 11,5 одсто, по расту цена трећа у Европи. Иза Турске (58,9 одсто) и Мађарске (16,4 одсто), као и да мању инфлацију од нас има Украјина (8,6 одсто), земља у којој букти рат.

Друга је, да су цене хране код нас расле брже од укупне стопе инфлације. На крају 2022. године, како показују подаци РЗС, цене хране порасле су 24,3 одсто.

У августу ове године у поређењу са истим месецом прошле, цене хране порасле су 17,2 одсто. Такође, код нас се и добри и лоши трендови из Европе увозе, али чињеница је да смо инфлацију из Европе увезли брже него што сада увозимо њен пад. Јер инфлација у еврозони у августу је износила 5,3 одсто.

Извештај Народне банке о инфлацији

И на крају, није спорно да грађанима Србије значи то што ће на неке производе бити окачена „боља цена”. Инфлација највише погађа сиромашније, а они највише новца троше на храну. Али та мера не може да утиче на смањење инфлације. Поготово ако са друге стране држава повећава акцизе за осам одсто, при чему највећи утицај на раст цена имају оне акцизе које се односе на нафтне деривате.

Такође, инфлаторна мера је и исплата једнократне помоћи мајкама деце до 16 година, али и 20.000 динара за свих 1,64 милиона пензионера. Само за те две мере држава ће у привреду, преко потрошње, упумпати 370 милиона евра. У тој игри великих бројки не види се колико је појефтинио паризер.

Пише:  АНИЦА ТЕЛЕСКОВИЋ

https://oko.rts.rs/ekonomija/5084628/udeo-trgovacke-pohlepe-i-uvoznickog-lobija-u-cenama-hrane-uticaj-parizera-na-inflaciju-i-zasto-je-puter-u-srbiji-najskuplji-u-regionu.html

Srodni tekstovi

Оставите коментар