Недимовић одговорио цитирајући Констракту: И шта ћемо сад?

288

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић изјавио је данас, на питање да ли себе види у новој влади, да није важно шта би он лицно волео и поруцио да це који год посао да добије водити рацуна о интересу државе и радити више од 100 одсто. „Да ли бих волео…, шест година сам вец министар и кога брига шта ја волим. Ако ми дају неки посао, радицу 106 одсто и радицу за тим, а тим је влада и цитава држава. Не можемо гледати само сопствене интересе, вец целу државу“, рекао је Недимовиц гостујуци на Пинку. На питање да ли је задовољан својим резултатима у ресору пољопривреде, Недимовић је рекао да јесте, али да је свакако могло боље. Истакао је да су се неке ствари таман покренуле, али да је дошла корона, а сада и озбиљан светски сукоб који је на свега око 1.000 километара од нас и да треба узети у обзир да су биле ванредне околности.
Главна лука са којом тргујемо житарицама је на свега око 100 километара од ратних сукоба, рекао
је Недимовић. Ипак, нема јунака у миру, додао је министар у шали.
Истакао је да це за неколико месеци бити вецих турбуленција и невероватнихи шокова на берзи него
када је поцео сукоб у Украјини. Каже да, на пример, у Пољској сада пољопривредници имају невероватан прилив пшенице из Украјине и да је цена отишла на доле…
„Што би рекла Констракта: и шта цемо сад“, додао је Недимовић.

Извор: ТАНЈУГ

Упркос томе што је цена пшенице у региону виша, она у Србији током и непосредно након жетве већ
годинама уназад бележи пад, што је овог лета можда и видљивије будући да све остало поскупљује.
Како у разговору за Бизнис Упркос томе што је цена пшенице у региону виша, она у Србији током и непосредно након жетве већ годинама уназад бележи пад, што је овог лета можда и видљивије будући да све остало
поскупљује.Како у разговору за Бизнис.рс каже директор Пословног удружења млинара Житоунија
Здравко Шајатовић, пад цене треба посматрати као резултат страха од рецесије. Он је подсетио да су
централне банке широм Европе и света подигле референтне каматне стопе, а да их пословне банке
следе подижући своје каматне камате. Супротно овоме, Шајатовић наводи и факторе који указују да
би цена требало да има тенденцију раста, а то су инфлација, рат у Украјини, као и логистички проблеми који
су довели до огромног увећања цене транспорта. Такође, на поскупљење би могла да утиче и
основна економска једначина у виду односа понуде и тражње.“Према процени америчког
министарства пољопривреде, светска потрошња пшенице ће и ове године бити већа, а уз то се њене
светске залихе већ годинама уназад смањују. Све ово говори у прилог томе да цена пшенице има
потенцијал раста, али она тренутно пада“, каже Шајатовић. Када је реч о цени у Србији, он наводи да је
највећи промет забележен код продаје за робне резерве, по цени од 40 динара са ПДВ-ом.Иначе,
Ана Јакшић са Продуктне берзе Нови Сад рекла је да је за ову намену до сада пријављено 90.000
тона, додајући да има простора за још мање од трећине те количине, и наводећи да робне резерве
исплаћују новац у року од 15 дана од предаје пшенице. https://biznis.rs