Недимовић: Бићемо рекордери у извозу и субвенцијама

Сведочићемо бележењу рекорда у Србији на два поља – у извозу и субвенцијама у аграру, најављује министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић.У интервјуу за Б92.нет, министар је говорио о капиталним пројектима и плановима за пољопривреду, њеном значају за српски БДП, као и другим актуелним темама, попут ограничавања цена основних животних намирница.
Календарска година је при крају, па нас занима како је Министарство пољопривреде оцењује, шта су највећи успеси српског аграра у 2021? Истовремено, који су највећи проблеми и изазови са којима смо се суочавали?Упркос корони и свим другим изазовима са којима се, не само Србија, већ цео свет суочава, постигли смо озбиљне резултате, посебно у извозу који ће забележити нови рекорд и прећи невероватних 5 милијарди долара. Дакле, за свега неколико година је удвостручен, имамо раст од 100 одсто. То нам још једном потврђује колико је био неискоришћен потенцијал српског аграра и колико смо за кратко време успели да га учинимо препознатљивим на светској мапи. Нећу бити скроман, идемо даље, чврсто верујем да се за неколико година може достићи и бројка од 8 милијарди долара. Наравно, то је сада, како то често кажем, други ниво игрице, који захтева промене у прехрамбеној индустрији и већем учешћу готових производа, са додатом вредношћу, коју смо управо због тога и ставили под ингеренције Министарства пољопривреде. Наравно, изазова и проблема не мањка. Шалу на страну, али ове године бих млекарски сектор сврстао у оне који пролазе кроз тежи период. Криза се свакако прелила и на нас, нижа цена млека ствара притисак на произвођаче, због чега смо подигли премије млека за 40 одсто као директну помоћ. Видим да су и млекаре такође подигле откупне цене млека, тако да верујем да ће се овај период превазићи.

У овој, сада већ другој години обележеној коронавирусом, Србија није превише имала проблема са снабдевањем и ценама хране и животних намирница, док су се у проблемима нашле и много богатије земље од наше. Ипак, недавно су и код нас цене неких основних животних намирница привремено ограничене. Како ће то утицати на све у ланцу производње и продаје тих артикала? Да ли држава припрема неки вид помоћи или олакшица за оне који би могли да претрпе штету?
-Озбиљни потреси су погодили тржиште хране у свету. Нема сумње. Међутим, на највећем удару су се нашле земље које немају такозвану прехрамбену сувереност. Дакле, без сопствене производње хране, нема ни државе. Најбогатије земље на свету, попут на пример, Бахреина, биле су у ситуацији да у 21. веку немају хране за своје грађане. Лично нам је њихов краљ рекао да су први пут били у ситуацији да, иако су имали све паре овог света, хране нису имали, нити су могли да је набаве, јер се у великим кризама све земље затварају. Са Србијом то није случај, упркос свим налетима под којима смо се нашли. Као што и сами кажете, ниједног момента није било проблема са храном. Сада су, међутим, поједини сектори почели да реагују негативно на дешавања у свету и због тога је држава уз тесну сарадњу и консултације са приватним сектором пронашла оптимални ниво мера да заузда даље скокове цена. Због тога сам сигуран да нема разлога за забринутост. Морам да поновим још једном да је реч о мерама само за намирнице попут хлеба, уља, меса и млека.Да ли би осим производа коју су већ на листи, ограничење могло бити проширено и на друге? Односно, који су то још критични производи у погледу раста цена?
Укупно посматрано, цене намирница су на стабилном нивоу, иако треба рећи да храна у будућности никад више неће бити јефтина. Само може бити скупља. За произвођаче је то добра страна приче. За потрошаче не, али је управо то та вечита борба задовољити у исто време две стране. Кад протестују малинари, јавност каже да их треба подржати и обезбедити веће цене, а када поскупи храна, диже се кука и мотика.

Да ли се можемо надати продужењу те мере и након истека 60 дана? Да ли се можда разматра и забрана извоза неких производа, односно које би још мере држава могла да употреби за обуздавање раста цена?
-Свакодневно се прати стање на тржишту. Нема дилеме да ћемо их продужити уколико се покаже потреба. Имамо на располагању низ могућих мера, не заборавите да смо и новим законом о тржишту пољопривредних производа омогућили управо брзе реакције за овакве ситуације. Од складиштења одређених производа наших пољопривредника, до финансијских интервенција.
Предвиђено је да произвођачи ове производе не смеју испоручивати у количинама мањим од просечних у последњих 12 месеци. Да ли очекујете да ће бити кршења те одредбе и како ће се то контролисати?
-Контролисаћемо на основу кретања цена и снабдевености у продавницама. Уколико се појаве било каква одступања биће јасно где и ко крши одредбе. Након тога држава предузима све законом предвиђене мере против оних који у тешким ситуацијама желе да извуку личну корист. Мислим да се то ником не исплати, посебно не њима, зато сам сигуран да неће бити већих проблема на ту тему.
Колико је уопште раст цена изазван реалним разлозима, а колико покушајем неких да у оваквој ситуацији остваре додатни профит?
-У страху су велике очи. Кад криза ломи пола света, онда посежете за разним решењима. Међутим, свако несразмерно богаћење на једној страни, води ка несразмерном слабљењу друге стране. У овом случају грађана. То свакако не можемо да дозволимо и зато је држава неко ко треба да отрезни све учеснике и успостави ред када он изостане. Несумњиво да у мањој мери мора доћи до скока цена, јер је све услед пандемије отежано, инпути су скупљи, транспорт робе је поскупео, али све мора имати колико-толико разуман ток.

Какво је стање у Робним резервама?
-Под контролом у потпуности. Залихе свега су на добром нивоу.
Какви се ефекти очекују од најављеног извоза свињског и пилећег меса у Европску унију?
-Свако ново тржиште значи шанса више за наше произвођаче. Никада се не смете ослонити на један извор прихода, тако је и за бизнис добро да је диверзификован. Данас је то ЕУ, сутра можда Индонезија са 80 милиона потенцијалних купаца нашег меса или Вијетнам у неком тренутку. Поред, наравно, већ постојећих, то су одличне прилике и зато сви наши напори иду у правцу обезбеђивања места за продају нашим пољопривредницима. Једино тако могу опстати. Шта вам вреди и највећа производња на свету, ако нема ко да купи ваш производ. Сигурно ће поред количине извезеног меса, то помоћи нашим фармерима да се упознају и са високим захтевима озбиљних тржишта и тако и сами унапреде своје пословање.

Из ПКС кажу да се око 85 одсто прехрамбених артикала производи у Србији, што значи да смо углавном безбедни у погледу снабдевања храном. Шта би могло да спада у преосталих 15 одсто и да ли ту има неких битних производа којих би могло да недостаје?
-Углавном је реч о споредним производима, који нису од пресудног значаја за државу у погледу снабдевања храном. Између осталог, то је и, на пример, воће које Србија не узгаја, попут јужног воћа и цитруса. Србија је, поновићу још једном, потпуно прехрамбено независна држава. То је снага сваке озбиљне земље и зато нам је и подршка пољопривредницима, а од скора и прехрамбеној индустрији, све већа. За свега неколико година смо буквално удвостручилии буџет за субвенције, али и извоз српске хране.
Много се у последње време пажње поклања одрживости производње и квалитету намирница. Како стоји Србија са производњом органске хране?
-Недавно сам изнео податке који јасно потврђују да је органска храна наш адут. За девет година смо за 10 пута повећали извоз. Са 4 на 40 милиона евра. Површине се значајно увећавају, најзахтевнија тржишта се окрећу ка нама као добављачима и то се види сада и на конкретним бројкама. Буџет за подстицаје у органској производњи смо увећали неколико пута. За већину малих произвођача који су доминантни у Србији, органска производња је изазован, али најбољи пут за успех.

Истовремено, хоће ли се нешто мењати у прописима када су ГМО производи у питању?
-Врло су јасна правила, потпуна забрана је на снази, било да говоримо производњи или промету. То једноставно није на дневном реду.

У хрватским медијима често се појављују информације о повлачењу одређених прехрамбених производа, далеко чешће него у нашим. Да ли је то због разлика у прописима, будући да су они чланица ЕУ, или њихови медији томе више придају пажњу, или је нешто треће у питању?
-Њихова ствар, не знам да ли их притискају да појачају контроле јер има много пропуста или је неки други разлог. У сваком случају, не треба ни занемарити борбу конкуренције, данас се компаније све агресивније боре за тржиште, па у тој борби до победе се често не либе да пређу границу…

Каква су Вам очекивања за наредну годину? Чему могу да се надају домаћи пољопривредници и произвођачи? А грађани?
-Могу да се надају рекордном износу субвенција, какав до сада никада нисмо имали. Затим, успостављању е-Аграра који ће учинити подношење захтева за субвенције изузетно лаким. Пољопривредници ће у сваком тренутку моћи и да провере у ком статусу је њихов захтев, неће морати да прикупљају силну документацију и одлазе на шалтере. Све ће бити транспарентно и у циљу што лакшег добијања субвенција. Грађани са друге стране могу да рачунају да ће држава водити рачуна да тржиште хране буде додатно побољшано у квалитету, али и да цене основних животних намирница остану на разумном нивоу. Злоупотребе у том смислу свакако неће бити толерисане.

Извор:https://www.b92.net/biz/fokus/intervju/verujem-da-smo-spremni-za-drugi-nivo-igrice-nedimovic-za-b92-net-o-rekordima-cenama-gmo-2072805