Могућност да вам принос са једног хектара донесе зараду већу од 13.000 евра свакако се чини примамљив и далеко исплативији од многих пољопривредних култура. Реч је о лаванди, али стручњаци упозоравају да је пут од првог засада ове лековите биљке до профита ипак дуг.
На лаванди зарађу 13000 евра у Шумадији
Лаванда, чији је животни век 30 година, без обзира да ли је самоникла или гајена, гаји се, пре свега, због њене лековитости. Свежи или осушени листови и цветови користе се као ароматичан зачин и као „средство“ против мољаца, сушени цвет се може користити као чај код поремећаја расположења, несанице, грчева или лошег варења, а лаванда је свакако најпознатија по њеним чувеним етарским уљима. Берба, која траје од средине јуна до почетка јула, обавља се помоћу моторних и акумулаторских маказа за живу ограду.
Пуна исплативост за три године
Када је реч о приносима, сваки жбун у просеку даје око 1,5 килограма свеже биљке за прераду, док принос етарског уља зависно од услова гајења и старости засада може бити и 150 литара по хектару.Пуна исплативост постиже се око три године након формирања засада, када почиње да се враћа уложено. Иначе, да би се добио литар етарског уља потребно је око 65 килограма свеже лаванде, а од једног килограма свеже биљке добија се око 160 грама сувог цвета.
Цене производа, као и чињеница да тражња за лавандом у свету расте за око шест одсто сваке године, такође су привлачни, с обзиром на то да килограм сувог цвета има цену од шест до седам евра, литар етеричног уља је могуће продати од 70 до 90 евра, док само бочица од 10 милилитара кошта око 200 динара.
Како пласирати лаванду
Гајење лаванде није непознаница у Србији, успешних произвођача и извозника има и то на више локација, од севера Бачке до Пчињског округа, али основни савет за почетнике који помисле да је реч о уносном бизнису јесте да ипак – размисле. Наиме, како за „Блиц“ прича др Владимир Филиповић, виши научни сарадник Института за проучавање лековитог биља „Јосиф Панчић“, лаванда није продуктна биљка и не налази се на продуктној берзи, што значи да једне године може имати одличну потражњу, али већ следеће никакву.
„То практично значи да је на самом произвођачу да види шта ће са њом, да ли ће је продати као сировину, као полупроизвод или као финални производ. Што више финализира, то може очекивати већи приход, али је пре свега неопходна визија на који начин ће је пласирати. Много фактора утича на почетак, да ли се почиње од празне парцеле, да ли већ имате сушаре и дестилаторе, као и потребну механизацију за одржавање и бербу“, каже др Филиповић.
Медитеранска биљка
Лаванда је иначе медитеранска биљка, али дефинитивно успева код нас. Показала се отпорна на ниске температуре, али велике кише могу утицати на цвет и касније количину и квалитет уља. С друге стране, није јој потребно посебно наводњавање, изузев када се расађује. Одговор на питање где је најбоље посадити једноставан је – пратити винову лозу.
„Она као вишегодишњи засад успева на оним земљиштима на којима успева винова лоза, буквално је треба пратити јер региони где се гаји винова лоза су региони где има и лаванде. Дакле, може се гајити и у Шумадији, која је јужно од Војводине. Пожељно је да су то неке јужне експозиције где има више сунца, да би засад био квалитенији и да би произвођачи добили квалитетнији цвет и етарско уље“, каже др Филиповић.
Према његовим речима, основни проблем код узгоја лаванде, као и код осталих врста лековитог биља, јесте тај што се већина људи у бизнис упушта сама, док је тек мањи број њих у некој врсти кооперације која гарантује да ће им производ бити купљен. Потенцијала за производњу, како сматра, свакако има.
„Производња пре свега захтева бољи дестилатор и испоштоване хигијенске услове, да је део где се лаванда прерађује у уље, потпуно чист. Ако је реч само о производњи цвета, такође треба испоштовати услове чистоће. Цена дестилатора, иначе, зависи од капацитета али доста наших произвођача је сналажљиво и у ручној изведби праве дестилаторе који могу да послуже сврси. То није само присутно код нас, већ и у БиХ и Северној Македонији“, наводи наш саговорник.
Трновит пут до тржишта
Пут до тржишта, истиче он, значи да произвођач пре свега мора да обезбеди узорак за откупљивача, који ће на основу анализе дати повратну информацију. Ако узорак уља или цвета задовољава квалитетом, онда и сваки будући производ мора да буде такав.
„Добра ствар је у томе што је имамо неколико фирми које извозе етарско уље на тржишта Француске, Белгије, Немачке и САД и то као сертификовану органску производњу. Дефинитивно, узгој лаванде и њених производа могу да буду обећавајућа прича, али наш савет је да се почиње са мањим површинама и засадима, да просто људи виде како ће у пракси функционисати и колико ће успети да продају“, саветује др Владимир Филиповић.
Потребно доста знања и физичког рада
Гајења лаванде, наравно, нема уколико се не обезбеде саднице, што такође може бити један од бизниса за ово лековито биље. На тај начин, у форми породичног бизниса у Кујавици код Шапца, већ осам година функционише Јован Лазаревић (28), мастер инжењер пољопривреде, који је на докторским студијама херобологије.
„Што се нас конкретно тиче, не производимо ништа „напамет“. Уговарамо производњу унапред, тако да све што произведемо и продамо. Од почетка па до данас послујемо са истом фирмом. Они су желели да почну са гајењем лаванде, обратили су нам се са том идејом, ми смо прихатили и за предстојећу јесењу садњу у плану је да произведемо 150.000-200.000 садница лаванде“, објашњава наш саговорник. Иако делује примамљиво, како истиче, није све тако лако као што „на прву лопту“ изгледа.
„Лаванда је врло атрактивна и тражена врста са аспекта тржишта, интересовање последњих година расте, и продаја углавном није проблем, посебно ако се ради о већим количинама, али је потребно доста знања и доста физичког рада“, закључује Лазаревић.
ИЗВОР:
https://mondo.rs/Info/Ekonomija/a1805492/Na-lavandi-zaradju-13000-evra-u-Sumadiji.html
