Најпознатији малинар хвали Министарство а оптужује хладњачаре

592

Уколико након покренуте акције државних институција, у које су укључене различите инспекције, тржиште малине не буде уређено, берба тог воц́а које је увек било наш извозни адут могла би да буде прекинута, каже председник Асоцијације произвођача малине Добривоје Радовицћ.

То што раде извозници гаси српско малинарство, истиче он за Спутњик, уверен да ц́е држава ипак уредити тржиште, не дозволивши да дође до краха производње по којој смо препознатљиви. Србија је увек, уз Чиле и Пољску, зависно од године, међу три највец́а произвођача „црвеног злата“ у свету.

Радовицћ истиче да ових дана очекује извештаје инспекција које су на терену, до чега је дошло после низа састанака са министарком пољопривреде Јеленом Танасковицћ. Произвођачи којима хладњачари нису платили прошлогодишњу малину су, каже, дошли са захтевима да цена малине буде јединствена у Србији, да она за килограм не сме да буде испод три евра, што подразумева уређење тржишта и да буду санирани атарски путеви који су уништени у недавним поплавама. Без њих, напомиње он, нема брзог транспорта тог осетљивог воц́а до хладњача.

Извоз малине као осталог воцћа заједно

Ове године Србија је од јануара до краја априла остварила извоз воћа у вредности од 227 милиона евра и највиша зарада је од извоза малина – 107,8 милиона евра.

Ипак, произвођачи вец́ годинама незадовољни стањем на тржишту које диктирају велики хладњачари који откупом и извозом малине „купе кајмак“, последњих година смањују површину под засадима црвеног злата.

Пре неколико дана, незадовољни ниском откупном ценом малине која је око 200 динара за килограм и не покрива трошкове производње, али и тиме што им још нису исплац́ене малине прошлогодишњег рода, неколицина произвођача је на кратко блокирала пут ка Копаонику, на улазу у Брус.

Протест малинара пријепољског и ужичког краја у Пријепољу – Спутник Србија, 1920, 13.07.2023

Протест малинара незадовољних односом хладњачара и неуређеним тржиштем

Министарство испоштовало речено

Радовић истиче да је Министарство пољопривреде до сада испоштовало оно што је најавило. Санација путева је, како истиче, кренула пре 15 дана и они се врац́ају у првобитно стање, јер је за осетљиву малину јако битно да на време стигне до складиштења како не би изгубила на квалитету.

Истиче и да је било више састанака између сва три удружења произвођача малина и 18 највец́их извозника.

На предлог ресорног министарства, Народна банка Србије је одобрила мораторијум на кредите како би хладњачари могли, уместо да врац́ају кредите, да плате произвођачима оно што су им остали дужни.

Сада би, како каже, главни посао требало да буде уређење тржишта, а потом да буду уведени прелевмани као што је то било за месо и млеко, што би спречило неконтролисан увоз малине.

Инспекције на терену

То уређење тржишта, како каже, подразумева контролу канала којима је стизала малина из увоза, контролу квалитета, праћење шта у земљу улази, на који начин. Радовић напомиње да се већ кренуло с тиме.

„Све институције које су надлежне по питању санитарне инспекције, пољопривредне инспекције, тржишне инспекције, све је на терену. Ми чекамо да они заврше свој посао и да нам поднесу извештај. Имамо и резервну варијанту. Шта ми тражимо – да буде јединствена цена малине и да за килограм она буде три евра“, додаје наш саговорник.

Инспекције раде пуном паром и он каже да очекују да извештаји стигну што пре, можда и крајем ове седмице. Очекују и извештај комисије за заштиту конкурентности. Од тога шта буде садржано у тим извештајима зависиц́е даљи потези малинара. Уколико буду незадовољни предузец́е нове кораке.

У игри и обустава бербе

„Ми имамо више решења –тражиц́емо да се обустави берба. У равничарским крајевима је обрано 60 посто, у брдско-планинским крајевима није ни 10 посто. Просек по једном берачу је од 25 до 30 килограма, 30 килограма по 200 динара то је 6000 динара. Дневница је 4000 динара, плус смештај и храна, то изађе негде око 6000 динара. Каква је економска рачуница онда брати малину“, пита се њен дугогодишњи произвођач Добривоје Радовић.

Уколико тржиштем малине и даље буду газдовали хладњачари малинари ће прекинути бербу и блокирати хладњаче

Боље је, како каже, да пропадне малина него да радимо за берача.

Наш саговорник је, ипак, уверен да ће тржиште бити уређено, што подразумева контролу увоза и извоза, а то аутоматски значити и реалну цену малине. Да је тржиште у овом тренутку такво цена малине би сада била 350 динара за килограм, уместо што је диктирају монополисти, велики хладњачари и извозници па је за 100 динара по килограму мања, наводи Радовић.

Увозом мање квалитетне и јефтине украјинске и пољске малине и мешањем са нашом које западно тржиште посебно тражи, оборили су квалитет домацће, али и изазвали вишак малине да би јој оборили цену и лакше је продали у иностранству, објашњава наш саговорник.

„Са овим што раде извозници они гасе српско малинарство. Овде треба стати и покренути питање колико тачно малине треба извести, колика је то количина и за толико увести субвенције и прекинути ову производњу. Не радити за минус. Они не заборављају 2019, 2020, 2021. годину када су зарадили до два евра по килограму малине и произвођачима дали 10 динара као добит“, видно незадовољан констатује овај малинар.

У годинама када су извозници добро зарађивали нису делили профит са нама, па нека не деле ни губитак, огорчен је наш саговорник.

Уколико другог начина не буде, уз одустајање од брања малине ове године, друга варијанта је блокада, али не путева како грађани не би имали проблем, него највећих хладњачара, које би блокирали њихови кооперанти.

У сваком случају, проблем мора бити решен што пре, закључио је Радовић.

Извор:

https://sputnikportal.rs/20230713/hocemo-li-sahraniti-srpsko-crveno-zlato-kad-se-malinarima-najvise-isplati-da-im-rod–propadne-1158512796.html