Може ли ракија боље да доприноси Буџету?

Аутор: Gdjakovic
175 посета

Домаћа ракија је аутетично пиће које можемо у свету представити и као премијум производ, пошто се прави од воћа које је најскупља и најзахтевнија сировина у производњи јаких алкохолних пића.

Наша ракија шљивовица налази се на Унесковој листи, а однедавно имамо и потписан Споразум о слободној трговини наше земље са Кином о извозу ракија на велико кинеско тржиште, где је ракија потпуно непознат производ.

Годишње произведемо око 50 милиона литара ракије, за кратко време могли би је имати и 60 милиона литара, а у наредним годинама подизањем засада воћа достићи годишњу производњу од 100 милиона литара ракије.

Али, паралено са повећањем производње ракије, морало би се радити на томе да алкохолно пиће буде у легалним токовина трговине, јер половина годишње произведње ракије потиче из домаћинстава и углавном нелегално јавно продаје, без ознаке порекла, здравствене контроле и наплате пореза и акцизе.

Стотине милиона евра губи државни буџет због неуређеног тржишта ракије

Према проценама Савеза произвођача ракије Србије, свега трећина ракије је у легалним токовима, а две трећине се прода на сивом тржишту.

– Подаци Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у 2022. години показују да је произведено воћне ракије 25 милиона литара у регисторвнаим дестилеријама. Поред регистрованих произвођача (предузетника и правних лица), велики је број индивидуалних произвођача – физичких лица који производе ракију за сопствене потребе. Процењује се да са количином ракије за сопствене попотре у домаћинствима укупна количина произведене ракије износи око 50 милиона литара – казао за „Дневник” секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије Александар Богуновић.

Посебно је указао да је Законом о јаким алкохолним пићима омогућено да индивидуални произвођачи, физичка лица, вишак произведене ракије продају регистрованим дестилеријама, а коју ће регистровани произвођачи даље дорадити, прерадити и уз анализу квалитета пустити у промет.

Инспекција МПШВ објавила резултате контроле ракије, вина, пива и сокова

Нови купац Азербејџан

– За девет месеци 2023. године извоз ракије је износио 9,7 милиона евра – казао је секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије Богуновић и навео да је извоз ракије у 2022. години достигао вредност од 13, 4 милиона евра, што је било повећање од 25,3одсто у односу на претходну годину.

Највише ракије , навео је, извози се у Хрватску, Црну Гору, Немачку, САД и Босну и Херцеговину.

-Тржишта на којима је забележено знатније повећање извоза ракија од воћа у 2022. години у односу на 2021. су тржиште Швајцарске, Бугарске и Француске, а нова тржишта на којима је забележен извоз су Азербејџан, Литванија, Летонија… – навео је Богуновић.

Међутим, то се не чини и Савез произвођача Србије апелује да се оваква пракса прекине, да држава производњу и промет ракије из домаћинстава, која се продаје на манифестацијама, уведе у легалне законске оквире.

– Државни буџет због овакве ситуације на тржишту годишње губи стотине милиона евра, јер надлежни за спровођење Закона и борбу против илегалне трговине алкохолом углавном не раде свој посао, док поједини државни органи и институције чак активно подржавају и промовишу сиво тржиште – саопштио је Савез произвођача ракије Србије и навео да имају око 900 чланова који имају регистроване дестилерије, а пре три године, када су основани, било је свега 200 чланова.

З. Делић

Извор: Дневник

Srodni tekstovi

1 коментар

Владимир 8. фебруар 2024. - 17:36

У тренутним условима мали произвођачи и дестилерије немају никакву рачуницу да међусобно сарађују. А пре свега због енормних давања према држави. Морала би држава да се одрекне већег дела пореза и акциза и да стимулише међусобну сарадњу.

Одговори

Оставите коментар