Може ли висока цена пшенице да надокнади поскупљење сетве?

Аутор: draganadpetrovic
120 посета

За две недеље цена пшенице у Србији порасла је 20 одсто и износи 36 динара по килограму, без ПДВ-а. Иако је има довољно, због рата у Украјини цена додатно скаче. Такође, Влада Србије донела је одлуку о привременој обустави извоза пшенице, брашна, кукуруза и уља.Пшеница се у Србији налази на око 630.000 хектара, што су рекордно засејане површине у сетви 2021. године. Стручњаци истичу да је сада потребно прихрањивање, али пољопривредници са друге стране кажу да је ђубриво скупо.

Препорука струке је да се пшеници обезбеди минимална количина од 70 до 80 килограма чистог азота.

– Али пољопривредници, који су чак 60 одсто њива засејали семеном „таванка“, због скупе сетве која је узела 30 до 40 одсто више новца него што је било очекивано то одбијају. Такође, осим високе цене, ђубрива није било у довољним количинама када је било потребно, а онај ко га је набавио тону је плаћао и по 900 евра. То не може да покрије садашња висока цена пшенице од 36 динара по једном килограму – објашњава за бизнис.рс агроаналитичар Бранислав Гулан.

Он наглашава да ђубрива ни данас нема довољно у сваком селу, али и да је цена и даље висока – од 700 евра по једној тони.Пољопривредник из Каћа Драгиша Марић каже да је сетва била прескупа, посебно ђубриво.

Илустрација: Криза у Украјини подигла цену ђубрива у небеса

– Њиве су засејане сортом „таванка“, па сељаци кажу да им је прескупо овог тренутка да плаћају килограм азота 2,4 евра. Јер, ако га и баце на „таванку“ он неће много повећати приносе, чак и ако би година била веома родна. Образложење за то је да је азот из ђубрива уреа само нешто мало јефтинији, али је и мање ефикасан. То се неће одразити на цену од 300 евра по тони, односно на квалитет пшенице која се добија на пољима у Србији – истиче Марић и додаје да су цене хране скочиле за годину дана скоро 40 одсто, али да то не осећају примарни произвођачи јер тај новац „једу“ трошкови производње.

Он сматра да ће такозвана сеоска рачуница да одлучи колико ће азота по хектару бити примењено у овом кључном периоду када се формира капацитет за принос усева, у овом случају пшенице.

– Мора се имати у виду да је примарни коренов систем пшенице досегао дубину од 40 до 50 центиметара, а да се секундарни још није ни формриао. Према анализи земљишта од стране Пољопривредних саветодавних служби Србије, укупан садржај нитрата у просеку је око 102 килограма по хектару, што и није лоше. Међутим, варијабилност садржаја по парцелама је огромна, и креће се од 20 килограма, па до 102 килограма по хектару. Највећи део нитрата, преко 50 одсто, налази се у слојевима испод 60 центиметара дубине – каже Гулан.
Он наглашава да нам предстоји дуга и неизвесна борба да ову производну годину успешно приведемо крају.

Илустрација: Цена пшенице на светским берзама достигла историјски ниво/ ФОТО: Pixabay

Секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије Александар Богуновић истакао је да, чим је ситуација турбулентна, они који имају робу користе ситуацију да дигну још више цене и искористе ситуацију да направе екстра профит.

– Код нас овај раст није тако изражен као на светским берзама, јер смо ми спот тржиште, где се конкретно тргује робом, за разлику од светских тржишта где су највећи трговци финансијски фондови. Они су ти који улажу капитал у трговини житарицама, јер ту виде бољу зараду него у пласманима у неке друге инвестиције – рекао је Богуновић у изјави за РТС.

Извор: https://www.agrotv.net/visoka-cena-psenice-ne-moze-da-nadoknadi-preskupu-setvu/

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар