Министарка пољопривреде у новогодишњем БЛИЦ-у о актуелним темама

263

Буџет за аграр је рекордан и намењен је години у целости, што значи да нема заосталих дуговања. Даље, то имлицира да ће и давања и субвенције у овом сектору бити само већа.

Оснива се се и пољопривредна комора, а наставиће се пројекат „Најдомаћин“. Очекује се да Споразум са Кином вине додатно наше производе и прегхрамену производњу, што већ сада привлачи стране компаније.

*На последњем састанку, пољопривредници и Влада договорили су оснивање Коморе за аграр. Шта је још била тема, и какве форме би могла да буде Пољопривредна Комора?

– Био је то историјски састанак и по броју присутних и тема. Показали смо да држава има отворена врата и да ништа не таји од својих пољопривредника. Заправо, целе године покушавам да водим политику пољопривреде транспарентно и отворено, они су често у неверици.

Први пут се догодило да пољопривредници знају шта ће тачно да добију и како да се пријаве. Сви који су у складу за законом, могу да буду корисници субвенције.

Убудуће ће произвођачи учествовати и у одлучивању мера и начину њиховог финансирања. У том смислу мислим да је овај састанак који је трајао шест сати преседан.

Формирање пољопривредне коморе показало се током године као неопходност. Нарочито када је било речи о представницима, председницима или асоцијацијама удружења – било је увек полемика да ли су подобни.

Комора би функционисала налик на ПКС, али би заступала искључиво интересе пољопривредника, где би они били њени чланови. Држава подржава иницијативу и увек је корак испред јер брине о својим пољопривредницима.

Додатно, на састанку смо презентовали мере и начине до којих смо дошли за повећања давања у пољопривреду. Подсетимо, идеја државе је да се сва директна давања у примарну производњу увећају и то смо урадили до 2023.

Предложили смо подсетићу, да поред 18.000 динара по хектару, које иду већ у исплату закључено са крајем првог квартала, да се нови јавни позив распише у јуну, како би обухватио целу пољопривредну сезону од октобра 2023. до априла 2024. и да сви произвођачи који су користили сертификовано семе добију додатних 17.000 динара по хектару.

*Буџетом за следећу годину предвиђено је 105 милијарди, што је рекорд, како ће новац бити распоређен, који су најважнији пројекти?

– Пољопривредни буџет за следећу годину је већи него икада раније јер поред чистих буџетских 105 милијарди динара укључује и рефакцију на акцизе од 14 милијарди динара, што укупно износи 119 милијарди.

Осим тога што је највећи у апсолутном износу, важно и то што ће цео бити усмерен на обавезе из следеће године јер неће бити заосталих дуговања.

После више од 20 година, први пут, буџет ће бити намењен тој години, у целости.

Планирано је повећање субвенција за хектаре, за овце, козе, овнове, јарчеве, за кокошке, краве, као и за пчеларе.

Постоје мере и законске одредбе које се тичу документације око пријава и одређених жалби, и то је једино што се појавити за исплату у јануару, али смо већ издали решења и резервисали део новца за то, што не зависи од нас већ самих пољопривредника. Замолила сам све представнике који су били на састанку да позову своје пољопривредне произвођаче чије допуне чекамо. Њих има око 5.000 на директним давањима и око 6.000 на мерама за руралног развоја.

Тамо где смо видели да постоји застој, исрпавили смо кроз закон, па је рок за жалбе смањен на осам дана.

Срећна сам и што ће извршење буџета бити на нивоу 97-98 процената што се никада није догодило у Министарству пољопривреде. Људи су заиста видели системску промену. Захваљујем се пре свега запосленима Управи за аграрна плаћања, који практично, откако сам постала министар, немају слободан дан. Наравно, и други запослени у Министарству дали су свој максимум јер желе да учествују у позитивним променама. То је укупно резултирало помаком, а то ће пољопривредници у наредном периоду моћи да осете.

*Када се осврнемо на претходну годину, које су то посебне области које бисте издвојили, а на шта сте поносни када је реч о пољопривреди?

– Поносна сам пре свега на рекордан буџет, као и на то што смо фокус ставили на примарног произвођача, односно, што је он препознат као најважнија карика у ланцу и као равноправан учесник.

Ставили смо га за сто и променили начин комуникације.

Током 2023. године, из месеца у месец низали су се нови изазови. Година је била изузетно турбулентна за пољопривреду.

Пољопривреда је навикла и на сушу, мањи принос и на већи принос, као и поплаву. Међутим, први пут се догодио поремећај и на тржишту у овим размерама. Води се економски рат на тржишту пољопривредно-прехрамбених производа.

У таквим условима нисмо имали несташице, већ вишкове. Догодило се онда да има вишка млека по ниским ценама, сирева, урушувала се примарна пољопривредна производња. Морали смо брзо да реагујемо и доносимо брзе одлуке које су изузетно тешке и одговорне.

Уз сву подршку заиста коју сам имала, пре свега од председника који је разумео да примарни произвођач мора да буде заштићен. Ефекат је врло брзо постао видиљив, стабилизовали смо тржиште.

Поносна сам и на повећање и дуплирање субвенција, као и решавање заосталих дуговања.

Е-аграр затим, није само плафторма, то је комплетна промена начина функционисања пољопривреде у Републици Србији. Поносна сам што сам учествовала у том пројекту и разумем сада у децембру, зашто је председник баш мене одабрао да будем део људи који ће такве промене урадити, јер све се сводило на уређење финансија.

Рекла бих да је направљена револуција – дигитализовали смо пољопривреду и мислим да смо много помогли пољопривредним произвођачима. Већ сада они сами то признају на састанцима, а сигурна сам и да ће постати свеснији у годинама које долазе.

*И оваквој години, српски пољопривредни произвођачи освојили су нека тржишта, наорочито се истиче значај Споразума с Кином?

– Споразумом о слободној трговини са Кином обухваћено је 10.412 производа из Србије

Србија ће добити бесцарински приступ кинеском тржишту за свеже јабуке, брескве, шљиве, вишње, лубенице, суво грожђе, семенску раж, јечам, овас, семе сунцокрета, семе уљане репице, руже, сушено махунасто поврће, киселе краставце. Без царине ће се извозити и кукуруз шећерац, смрзнуто свињско месо, свињска маст, риба, џемови…

То су мере државе којих мислим да наши произвођачи у потпуности нису свесни.

Било је тешко увести прелевмане кад нам је ЕУ највећи спољнотрговински партнер. Међутим, најбољи производ по квалитету са најнижом ценом је онај који треба да победи. И требало је то одбранити. Када имате цену млека 0,3 еуро цента из Пољске, требало је рећи: „Сада ми то нећемо. Хоћемо да заштитимо нашег примарног произвођача“. То су јако велики изазови.

Требало је ЕУ, од које толико зависимо, да кажемо да им спуштамо рампу и уводимо додатне таксе на килограм сира 300 динара, на литар млека 80 динара.

Паралелно са тим, свесни смо били ризика да нам врате малину, а ми је немамо где у том тренутку. Даље, молимо их да нам не повуку средства ИПАРДА 2 која нисмо потрошили, која су у том моменту на нивоу 100 милиона евра и да нам продуже годину дана.

Нисмо имали дилему и реаговали смо тако да заштитимо нашу пољопривреду.

Кинески уговор и отварање тог тржишта сматрам великим успехом јер је то за наше произвођаче непроцењиво благо.

Захваљујући односу двојице председника, добили смо могућност да нас Кина потпуно поравна са својим произвођачима. То Кинези нису никоме дозволили.

Наши прехрамбени производи моћи ће да иду у Кину са 0% царине. Подсетићу вас да је царина код њих 40% до 60%. То је шанса коју морамо и хоћемо да искористимо.

Уговор је потписан, ми смо га и ратифииковали, чекамо да то уради кинеска страна.

*Постоје ли процене када би могао да крене извоз по новим условима?

Од тренутка када Кина ратификује, 90 дана после тога споразум ступа на снагу.

Надам се половином следеће године да ће кренути извоз.

Не губимо време, ми имамо што да радимо. Усаглашавамо сертификате, нарочито производе који су у првој групи како би одмах могли да крену у извоз.

Ове године добили сертификат за храну за кућне љубимце, за мед, за јабуку. Усагласили смо и чекамо потпис сертификата за пилетину и суву шљиву. У великој већини радимо боровницу.

*Често говорите о важности инвестиција у иновације у пољопривреди, на шта тачно мислите, које су то иновације које мењају стање?

– Конкурентна пољопривреда је најважњи појам у пољопривреди. Да бисте били конкурентни, морате да пратите трендове. Наша пољопривреда је по старосној структури изузетно стара, а по организационој смо мали – разбијена производња и мала газдинства. То је за извоз производа компликовано, али није нерешиво. Решења су удруживање, зато мислимо да је пољопривредна комора, између осталог, потребна.

Без иновација, смањивања трошкова, улагања и увећавња производног фонда не можемо да будемо конкурентни.

Храном и пољопривредом данас свака држава жели да се бави. У наредним годинама многе земље, попут Емирата улагаће огромна средства у храну. Ми смо препознати као пољопривредна земља и кроз историју и морамо то да чувамо, гајимо, а то можемо само додатним улагањем.

Поједини користе субвенције за то, због чега већ у децембру знају шта имају на располагању и шта ће добити од државе у 2024. Желели смо да буде транспранетно.

Пољопривредници треба да знају да могу да добију само више, никако мање.

Током године мењали смо мањкавости које су нам наводили, попут администрације, и наставићемо да се прилагођавамо њима.

На њима је сада први новац који стигне не оде на летовање, него у иновацију. Ту смо да помогнемо, да упутимо. ИПАРД је такође њима намењен, а ту је и национални буџет. Субвенције су од државе, као и друга средства која добијају кроз пројекте, јер држава враћа тај кредит.

То су све средства која морамо да трошимо, која не смемо да испуштамо, тако су се развиле све друге европске пољопривреде.

Заговорник сам тога да не сме ниједан евро да се врати назад.

*И крупни капитал се сели у пољопривреду, да ли има заинтересованих страних компанија и појединаца за наш аграр?

– Јако пуно је заинтересованих за улагање у нашу пољопривреду, нарочито откако је потписан споразум са Кином.

Странцима је јасно шта то значи, док смо ми, чини ми се, још неповерљиви. Говорим нашим пољопривредницима да се за то спремају, јер је то садашњост. Ојачавајте се, ширите своје капацитете производње, биће вам потребно.

Свакодневно добијам по неколико упита. Странци траже земљу, траже где могу да отворе фарме, знају да могу само под српским брендом да извезу у Кину, а то они неће да пропусте.

Ми међутим, имамо проблем што немамо довољно обрадиве земље и мораћемо сада да се позабавимо запарложеним парцелама, земљом која се годинама није користила.

Ставићемо и већи акценат на правно имовински део како би се искористио сваки педаљ ове земље.

*И сами сте више пута рекли током године да статистика јасно указује да се млади баве пољопривредом, шта они могу да очекују током следеће године, да ли ће бити додатних субвенција само за тај сектор?

– Да, они су препознати и у ИПАРД-у, као и у пројекту конкурентне пољопривреде приликом бодовања. Додатну субвенцију нећемо давати, јер је та мера једном спроведена и показала се као манипулативна у смислу да су људи масовно своја газдинства пребацивали на децу или отварали нова само да би добили субвенцију, а то није идеја.

Преузели смо позитивне праксе из света и посматрамо како на најбољи начин младе враћати и задржавати.

Што се тиче националног буџета, ту нема потребе за бодовање, јер сви добијају, а што се тиче других инвестиција, попут ИПАРД-а и кредитних линија, ту ће свуда млади имати посебан додатак у бодовима.

Циљ нам је да помогнемо и препознамо њих, као и жене у пољопривреди.

*Претпостављам и органску производњу? Током године статистика показује да се све више наших пољопривредника активно бави њоме, шта они могу да очекују?

– Органска производња је добила огромна улагања. 63.000 субвенција по хектару никада није исплаћено раније. Пољопривредници су врло су задовољни и видим да сваким даном све више се региструје газдинстава која се баве органском производњом.

Такође, што се тиче сточарства у том сектору, имамо увећање 40% у односу на конвенционалну субвенцију, што је 56.000 динара субвенција.

Већ 7.000 пољопривредних газдинстава се бави органском производњом и све већи нам је извоз органских производа. Такву храну свет тражи, и то јесте наша шанса.

*Током године, било је прилика за наше пољопривредне произвођаче да осим субвенција добију финансијску помоћ у виду награда и кроз конкрус, попут „Најдомаћина,“ да ли ће бити сличних иницијатива?

– „Најдомаћин“ је најбољи пројекат који смо могли да урадимо у тако кратком временском периоду. Нисмо ни слутили које размере има. Најдомаћин нас је приближио пољопривредним произвођачима. Караван нас је повезао и са много жена у Србији које чувају нашу традицију.

Разговарала сам са њима и имала прилику да се упознам пољопривреднике широм Србије.

Сигурно ћемо наставити да са Најдомаћином и 2024. и надам се у много већем обиму, као и да ће караван посетити много више места по Србији.

Има у Србији шта да се види, има шта да се научи. Пуно је вредних и радних који свој рад могу да понуде не само широј Србији, већ и свету.

*Која је ваша новогодишња жеља?

– Имам пуно жеља.

Себи задајем циљеве за наредну годину, а то су ми у суштини и жеље и приватно и пословно. Прве жеље су ми у вези са породицом, пре свега за децом – њихов успех у складу са њиховоим годинама и оним што они желе.

Волела бих да задржим исти ентузијазам, да будем срећна и задовољна и да живим у сопственом миру.

Извор: Блиц