Мачје очи незвани гост у пшеници и повртњацима

Аутор: draganadpetrovic
210 посета

Пшеница је,поред кукуруза, најзаступљенија ратарска култура на српским њивама.Прегледом коровске флоре утврђено је око 250 врста корова који се јављају у усевима житарица и крмним културама. Једна од најзаступљенијих је честославица.Осим у пшеници јавља и у повртарским културама и то приликом узгоја парадајза, паприке, купуса, бораније и пасуља.Спада у ред тврдокорних корова који се појављују на ливадама, у воћњацима и виноградима, чак и на спортским игралиштима и парковима, а верује се да је име добила по светој Викторији. Постоји више врста овог корова,поједине сорте су лековите и у народној медицини се користе за проблеме са плућима и за кожна обољења.Сузбијање овог корова у усеву пшенице је неопходно,пре свега да би се заштитио принос и квалитет зрна хлебног жита,осигурала лакша и ефикаснија жетва, смањило ширење фитопатогених организама и штеточина које се развијају у овом корову.

Илустрација: Необичан цвет плаве боје/ ФОТО: Pixabay

Цветови плаве боје
Честославица (lat. Veronica persica) је једногодишња зељаста биљка која води порекло из jугозападне и средње Азије.У народу је позната под именом мачје очи због необично лепог цвета који подсећа на очи мачке.У Европи се раширила почетком 19. века,а први званичан податак у коме се описује овабиљка датира из 1800.године.У питању је широколисни коров коме највише одговарају кисела и алкална земљишта, иловача, оранице, баште и детелиништа,јер тражи доста азота. Клија у јесен, па презимљава у облику клијаница да би раст и развој наставила у пролеће.Има јак и разгранат коренски систем, а гране су полегле по земљи и гранају се из самог корена. Најчешће су дугачке између 10 и 40 сантиметара.Полегли делови стабла пуштају адвентивне коренове што је још један од начина за размножавање поред семена. Листови су прости, наспрамни,широко до узано јајолики, по ободу су назубљени, док се лисна дршка од базе биљке ка врху скраћује.Цветови су појединачни, двополни светло до тамноплави и развијају се у пазуху листова на петељкама.Честославица цвета у периоду од марта до маја,а у зависности од временских услова може поново да цвета и у новембру.

Илустрација: Честославица је најзаступљенија на војвођанским њивама/ ФОТО: Pixabay

Плод је чаура који се формира од априла до јуна и једна биљка произведе између 50 и 100 семенки које годинама задржавају клијавост. Овај коров се лако шири,па брзо може да прекрије већу површину.Осим тога, расте изузетно густо што додатноотежава његово сузбијање.Честославица је најзаступљенија у Војводини где се већ потпуно одомаћила, једино је нема у шумским и воденим екосистемима.Током цветања има слаб ароматичан мирис, док је осушена потпуно без мириса. Има горак укус који благо „стеже“ због танина и етеричних уља па јестока избегава и не једе.Занимљиво је да се овај коров јавља на паљевинама и површинама уништеним пожаром као први весник обнављања земљишта.

Сузбијање у пшеници и повртњацима
Честославица као и већина других корова најлакше се сузбија у почетним фазама развоја,док је касније када започне вегетативни раст биљке искорењивање овог корова све теже.Као превентивна мера саветује се често фрезирање и обавезно уклањање остатака са обрадивих површина како се не би регенерисала.За сузбијање овог корова у усевима пшенице и јечма најчешће се користе хербициди на бази sulfonilureama који,када доспе унутар саме биљке доводи до разградње хлорофила,што за последицу има сушење корова.Када је у питању третирање повртарских култура најбоље се показао Pendimetalin који успешно штити парадајз, паприку, купус,пасуљ и боранију од овог корова.Међутим, пре саме употребе било ког хербицида неопходно је консултовати се са стручњацима који ће препоручити адекватну дозу препарата у зависности од површине која је закоровљена и колико угрожава гајене културе.

Илустрација: Овај коров изузетно је цењен у народној медицини/ ФОТО: Pixabay

И за крај ваљало би напоменути да је честославица у народној медицини на цени због лековитих својстава. Бере се у време цветања када се стабљика једноставно одсече изнад земље,суши се у хладовини и на промаји а користи најчешће за припрему чајева.Чај од ове биљке намењен је за лечење дисајних органа и јачање плућа,умирује кашаљ,чисти бубреге,слезину и јетру,а помаже и код пробавних проблема.Честославица се добро показала и код лечења кожних обољења, реуме, а верује се да помаже код депресије и умирује нервну напетост.Ова биљка посебно је на цени ународној медицини германски народа који су је славили као биљку која је лек за многе болести.

Извор: Агробизнис магазин

Srodni tekstovi

Оставите коментар