Удружење малинара тражи помоћ државе и чека позив на разговор, у супротном долази у Београд Председник удружења „Савез српске малине“ Миша Живковић изјавио је данас да произвођачи траже да им држава помогне да одрже производњу доделом 100 динара по килограму тог воћа, које је продато извозницима по ценама које су мање до произвођачких трошкова. Он је за Бету рекао да је цена малине ове године била од 170 до 200 динара по килограму, а на крају бербе 240 динара и да би за покривање свих трошкова, уз минималну зараду, требало да буде 300 динара по килограму.“Тражимо помоћ од државе на исти начин као што је помогла прошле године произвођачима сунцокрета“, додао је Живковић.Он је рекао да су произвођачи малина из тог удружења упутили захтев за разговор око те помоћи министарки пољопривреде Јелени Танасковић, скупштинском Одбору за пољопривреду и премијерки Ани Брнабић и чекаће до петка, 18. августа, а ако не добију одговор они ће доћи у Београд.
Илустрација: малинари при крају са бербом
Живковић је рекао да су произвођачи малина престали да их беру при крају сезоне јер је мањи принос и губици се повећавају. Неки малинари су почели и да их косе и уништавају, али је проблем што пољоривредници у брдским пределима западне и у делу централне и јужне Србије имају просечне парцеле од три хектара и немају могућности за већи избор пољопривредне културе. Он је рекао да држава остварује значајан девизни прилив од извоза малина и да би требало да помогне произвођачима да преживе у кризним годинма. „Танасковић нам је била обећала да ће размотрити могућност помоћи малинарима, јер за то нису неопходна велика средства, око пет-шест милијарди динара, али из неких разлога од тог обећања до сада нема ништа“, рекао је Живковић. Он је казао да су и произвођачи купина почели да престају да их беру јер је цена са 150 динара по киограму пала на 80 динара и не исплати се плаћати надницу радницима и повећавати губитке.
Извоз малина у 2023. години до краја априла прешао 227 милиона евра
Током 2022. године Србија је увезла воће из 83 државе у вредности 295.660.000 евра, највише из Турске, Грчке, Колумбије, Еквадора и Пољске. У исто време извозили смо у 72 земље и остварили приход од 851.063.000 евра за 420 675 тона воћа. Највише смо извезли у Немачку, затим у Руску Федерацију, Француску, Белгију и САД. Остварили смо у овој трговини суфицит преко 555,4 милиона евра.
Када је у питању 2023. година Србија је од јануара до краја априла остварила извоз воћа у вредности од 227.021.000 милион евра, а количински се ради о скоро 100.000 тона (99.572 тоне). Највише је извезено малина, укупно 22.650 тона малина у вредности од 107.825.000,00 евра (табела 3). То је мало мање од укупног извоза свих врста воћа у овом периоду. Истовремено, увезли смо 108.004 тона воћа у вредности 114.720.000 евра. Овде се може приметити да имамо већи количински увоз од извоза због сезонског карактера нашег извоза и увоза (мање се извози свежег воћа у првом кварталу, а више увозимо јужно воће). У 2023. години до краја априла увезли смо 1739 тона малина у вредности 5.379.000 евра што је мање од 5% нашег извоза (табела 4).
ИЗВОЗ И УВОЗ МАЛИНЕ 2022.
Свеже малине смо увезли укупно 500 тона у 2022. години и за њих смо платили 1.617.000,00 евра а највећи увоз је био из Пољске. У исто време остварен је извоз малине вредан скоро 360 милиона евра (359.633.000), а количински то је 68752 тоне. Табела 1
Када је у питању цела 2022. година укупан увоз смрзнуте и свеже малине у 2022. години је био 4.427 тона, а вредност тог увоза је била 19.448.000 евра. Највише смо увезли смрзнуте малине из Босне и Херцеговине. Табела 2:
