Кромпир највише поскупео, у стопу га прати салата и шаргарепа

Аутор: draganadpetrovic
269 посета

Килограм кромпира на неким пијацама у Београду већ је достигао цену од 100 динара. Ово поврће је у протеклих годину дана, према подацима Републичког завода за статистику, највише поскупело, а проценат увећања цене домаћег кромпира је већи од 130 одсто у односу на фебруар прошле године. На пијацама у Србији његова цена се креће од 60 до 100 динара у зависности од квалитета и порекла.

И зелена салата је у просеку скупља 30 динара по килограму у односу на прошлу годину и сада кошта око 245 динара, док за шаргарепу треба издвојити око 70 динара, што је 20 динара више него прошле године. Црни лук је скупљи за око 10 динара по килограму, а цвекла за око 20 динара.

Према последњим подацима из Потрошачке корпе, коју објављује Министарство трговине, и који су последњи пут обухватили јануарске цене, кромпир је у првом месецу прошле године коштао 49,39 динара по килограму, док је у истом месецу ове године у просеку био око 80 динара. Сликовит је и пример да се за просечну плату прошле године могло купити 1.258 килограма овог поврћа, док је првог месеца ове године просечна плата могла да финансира свега 891 килограм кромпира. И рачуница са купусом бележи драстичан раст, јер је цена овог поврћа удвостручена, односно са 31,61 динар у јануару прошле године, достигла је просечну вредност од 68,13 динара.

И Народна банка Србије је указала да је на раст инфлације од 9,1 одсто у односу на прошли март, највише утицало поскупљење свежег поврћа, за које је потребно издвојити чак 30,6 одсто новца више него прошле године. У централној банци објашњавају да је на високе цене поврћа највише утицала прошлогодишња суша, висок раст светских цена енергената и глобалне цене примарних пољопривредних производа, а последично и знатно увећани трошкови у производњи хране.

Каква ће цена бити ове сезоне?
Специјалиста за кромпир др Живко Бугарчић за Еуронењс Србија каже да ће ово поврће у наредном периоду бити још скупље, јер су у међувремену повећани сви трошкови – од енергије, преко ђубрива до механизације.

„Нико не може да предвиди колико ће коштати, али са сигурношћу можемо рећи да неће бити јефтинији. Због лоше цене прошле године, пољопривредници су купили мање квалитетног семена, а потом је уследила и доста сушна година, што је значајно умањило род. До половине јула ћемо увести 50.000 тона кромпира, што је око 20 одсто потреба домаћег тржишта, а то се никада раније није дешавало“, објашњава Бугарчић.

Он напомиње да су људи обесхрабрени да саде ово поврће, не само због ниске цене, већ и због проблема са трговинским ланцима, који су подигли критеријуме које домаћи произвођачи не могу да испуне.
„Имали смо ситуацију да је кромпир прошле године био изузетно јефтин, продавали су га у велепродаји и за 15 динара, а данас се на велико купује за око 55 динара. Упркос томе што је наш домаћи производ имао ниску цену, увозили смо и лане страни кромпир, највише из Француске. Када наши људи то виде, нормално је да одустају од производње и пребацују се на друге културе, попут пшенице и кукуруза, које им се више исплате“, објашњава Бугарчић.

Он наводи да је ове сезоне у Европи у просеку 50 одсто скупљи кромпир јер су повећани трошкови производње и то за око 1.500 евра по хектару. Додаје и да је Француска својим произвођачима дала субвенције, да они имају знање и одличан квалитет овог поврћа и да су успели да потисну са тржишта друге државе, јер нису могле да издрже ту конкуренцију.
Прошле године имали вишак и ниску цену

Прошле године је Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства морало да се обрати великим трговинским ланцима да откупе део великог вишка рода домаћег кромпира, а ове године га, вероватно, неће бити довољно за домаће тржиште.

„Кромпир није берзанска роба, тако да ми не зависимо од цена у другим земљама, али су проблем тржишни вишкови у иностранству, где се производи кромпир с много већим приносом, много бољиим изгледом, много већим роком трајања и бољим паковањем, тако да се много лакше прода на тржишту. А и трговинским ланцима је много лакше да уговоре већу количину из увоза него да сакупљају кромпир од великог броја ситних домаћих произвођача“, каже секретар Удружење за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС Александар Богуновић.

Он наводи да се кромпир у Србији сади на око 30.000 хектара, али да је та производња јако уситњена. Просечан принос је око 22 тоне по хектару, тако да се у Србији годишње произведе око 600.000 тона кромпира.

Извор: https://www.euronews.rs/biznis/agrobiznis/44794/i-visoke-cene-povrca-uticale-na-inflaciju-smanjena-proizvodnja-i-slab-rod-digli-cenu-krompiru-za-130-odsto/vest

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар