Ко су власници са највише земље у Србији?

Аутор: draganadpetrovic
254 посета

Годинама уназад прва три места на листи највећих земљопоседника у Србији држали су Петар Матијевић, Миодраг Костић и Мирослав Мишковић. Сада је ситуација измењена па је у “топ 3” остао само Матијевић а са њим, у овом елитном друштву, данас су и мало познат Панчевац Мирослав Алекса и много познатија Ал Дахра.То практично значи да се однос снага на српским ораницама изменио, а разлог за овакву ротацију крије се у чињеници што су неки од њих, попут МК Групе, одлучили да део свог земљишта продају и новац уложе у модернизацију производње.

За разлику од њега, Панчевац Мирослав Алекса, одлучио је да земљу купује, па је због такве пословне политике ушао у сам врх српских велепоседника. Додуше, он још увек са 20.000 хектара не може да парира Петру Матијевићу, који након недавне куповине већинског пакета “Митрон групе” из Врбаса, сада обрађује 40.000 хектара од којих је чак 33.000 у његовом власништву.
Интересантно је и да су поред Алексе и још неки мање познати бизнисмени одлучили да свој новац улажу у земљиште, па су се нашли у самом врху по хектарима које поседују и обрађују, али они још увек не могу да парирају “старим” али и “новим” играчима.Али кренимо редом.

Илустрација: И богати улажу у пољопривреду

Прво место припада Матијевићу. Он је до скоро обрађивао нешто више од 35.000 хектара пољопривредног земљишта од тога је у његовом власништву било 29.000 хектара. Након куповине “Митрон групе” из Врбаса, дошао је у посед и пољопривредног газдинства “Сава Ковачевић”, па је постојеће површине увећао за додатних 4.000 хектара. Тако сада обрађује 40.000 хектара од којих је 33.000 у његовом власништву.

Друго место заузео је Мирослав Алекса, оснивач и власник компаније Алмекс из Панчева. Према подацима Агросмарта, Алекса обрађује око 20.000 хектара, половину закупљује, а половине је власник. Из података који су објављени на сајту ове компаније он поседује седам имања у Војводини са осам фарми.
Треће место по броју хектара које обрађује је припало Ал Дахри која је 2018. године купила имовину Пољопривредне корпорације Београд (ПКБ) и у том пакету и близу 17.000 хектара ораница. Ако би се гледали хектари који су у власништву, Ал Дахра, чије је седиште у Абу Дабију, била би на другом месту а ако је параметр површина која се обрађује, онда су на трећем.
На четвртом месту је, према подацима Агросмарта,власник Делте, Мирослав Мишковић са око 13.000 хектара колико укупно обрађује, а од чега газдује на око 10.000. Он је у овој новој прерасподели пао за једно место.

На петом месту, данас је МК група, који је изгубила другу позицију након што је продала неколико својих поседа од којих нека и првопласираном Матијевићу. Због тога сада обрађује уместо некадашњих 19.000 хектара 12.500.есту позицију, држи такође не баш много познат јавности, Крста Ћорић, власник Ћорић аграра из Башаида. Он има око 12.000 хектара, од тога пола има у закупу. Ова фирма се раније бавила продајом пољопривредне механизације, али годинама уназад развија сточарску производњу.

Илустрација: Улаже се у подизање воћњака

МК Група: 10 милиона евра у аграр
Из МК Групе кажу да сада обрађују 12.500 хектара земљишта а више од половине наводњавају а планирају да дођу до 70 посто.

  • Ове године инвестирали смо 10 милиона евра у пољопривреду, а у наредне три уложићемо још 15 милиона евра у механизацију, ситеме за наводњавање, дигитализацију и аутоматизацију пословања. На време смо препознали важност дигитализације аграра на чему и базирамо своју пословну стратегију. Први смо у Европи имплементирали најмодернију дигиталну платформу у пољопривреди САП С4Хана. Користимо најсавременије тракторе који имају ауто пилоте приликом сетве и жетве, дронове за снимање и мапирање земљишта и усева, сензоре и метео станице за праћење параметара попут влажности и температуре земљишта, варијабилну сетву и ђубрење, које омогућавају оптимизацију ових процеса. Инвестирали смо и у најмодерније роботе за мужу крава у Србијиа улагање у дигитализацију ће бити у фокусу и у наредном периоду – каже за “Блиц” Милош Мијовић, директор компаније МК Агрицултуре која је у саставу МК Гроуп.

Он додаје да поред ратарске производње, МК Гроуп се кроз своје компаније ПИК Бечеј и Флора бави и производњом и прерадом поврћа.

Илустрација: МК група улаже у прераду поврћа/ Фото: Pixabay
  • Уз помоћ савремене технологије у њима се прерађује око 18.000 т поврћа годишње, препознатљивог квалитета, које се нуди српском и извози на тржишта региона, ЕУ и Русије. Радили смо и на репозиционирању бренда Флора на домаћем и страном тржишту и ребрендирању производног портфолија. Иновације у производима као и улагање у саму фабрику допринели су расту пословних резултата. Период који је пред нама пратиће наставак ових активности уз додатне инвестиције у опрему и проширење прерађивачких и складишних капацитета – каже Мијовић.
  • Извор:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/oni-gazduju-srpskom-zemljom-potpuno-nepoznati-pancevac-sada-je-na-drugom-mestu-sa/44ch5py
0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар