Нагађања о аконтној цени малине већ су почела па се последњих дана могло чути да произвођачи у наредној берби очекују да би могли да добију 500 до 600 динара за килограм овог воћа. Судећи по обавештењу хладњачара из Ариља, који се недавно обратио својим кооперантима, мало је вероватно да ће ова сума бити остварива. Како незванично сазнајемо, још од децембра се помиње неупоредиво мањи износ.
– Ове године не треба очекивати високу откупну цену малине. Боље рачунати на нижу, па ако буде већа утолико боље. Желели смо да вас о овоме обавестимо на време, пре почетка било каквих радова јер постоји велики ризик у послу са малином у 2023 – наводи се у саопштењу у које је „Политика” имала увид. Овај откупљивач даље наглашава да се произвођачима обраћа због њихових планова и кућних буџета, а да је њихова препорука да се ове сезоне обради онолико колико може породично да се обере, ништа више од тога.
– Онај ко буде радио веће површине мора бити свестан да ризикује и да можда због лошије цене неће имати рачуницу и неће моћи да покрије трошкове – наводи овај откупљивач. Он се се, иначе, сврстава у ред малих хладњача које послују у Ариљу.
У помирљивом тону наставља да је било година када се зарађивало, али и губило и да је у 2022. изгубљено много новца. Подсећају да су неке фирме објавиле да више неће вршити откуп, неке ће тек јер нису продале прошлогодишњи род, док поједине неће моћи да раде због тешке ситуације…
Влада Србије прошле недеље одобрила је репрограм кредита откупљивачима воћа у циљу ублажавања последица насталих у сектору малинарства, услед пада тражње на тржишту и смањења потрошње јагодастог воћа. Услед свега овога одређене количине воћа нису продате. Ово би донекле могло да угаси ватру на тржишту, обезбеди ликвидност хладњачама које су запале у потешкоће и омогући исплату дуговања малинарима.
Др Александар Лепосавић са Института за воћарство у Чачку потврђује да стање на тржишту малине није добро и да постоји ризик за све у ланцу.
– Нажалост, понавља се ситуација од прошле године. Поново имамо нереална очекивања о аконтној цени и преурањене иступе појединаца који на тај начин праве пометњу на тржишту. Подсетићу да је тада помињана цена од 800 до 1.000 динара за килограм и видимо докле нас је то довело. Ово је изазвало револт код страних купаца и уз сва негативна дешавања на тржишту допринело генерално лошој ситуацији у сектору малинарства – каже Лепосавић.
Према његовим речима, тренутно се врло мале количине повлаче с тржишта и велики је притисак страних партнера да се цене додатно снизе.
– Морамо да радимо на квалитету по коме смо препознати, а цена за врхунску робу ће се у том случају подразумевати. Све остало ствара додатну пометњу, не само откупљивачима већ и произвођачима који не знају на чему су, посебно због ненаплаћене робе из прошле сезоне – објашњава Александар Лепосавић.
Ивана Албуновић
Извор:
https://www.politika.rs/scc/clanak/541376/malinari
