Контрола воћа и поврћа у Србији

Аутор: Gdjakovic
324 посета

ОДГОВОРНОСТ за квалитет и безбедност воћа и поврћа на тржишту лежи на произвођачу и трговцу, који робу контролишу у својим „круговима“ провере квалитета, а посебну улогу има и држава преко својих инспекција.

Од „њиве до трпезе“ храна коју купујемо у малопродајним објектима пролази низ провера – од произвођача, преко трговаца, до државе која је овлашћена за контролу намирница у продаји. Потреси на глобалном тржишту хране, изазвани ратом у Украјини и светским поремећајима у снабдевању, међутим, поново су сучелили питања безбедности хране са правом купца да зна какву робу купује.

Бригу домаћих потрошача последњих месеци посебно изазива пракса појединих страних држава које су зарад стабилног снабдевања основним животним намирницама релаксирале механизме контроле, па чак пустиле у промет и робу која је нижег квалитета него што стандарди налажу. Србија, како напомињу саговорници „Новости“ није међу њима, иако бриге о квалитету хране, посебно воћа, поврћа, меса и житарица, никада није на претек.

Наша земља примењује сложени механизам контроле хране, који је прецизно успостављен законом и бројним правилницима. Реч је о процесу у коме свака карика у ланцу путање хране до конзумента има јасно прописане обавезе. Све већи број произвођача стиче сертификате, којима се гарантује квалитет и безбедност производа, али и неупоредиво лакше обезбеђују пласман.

Илустрација: Продавницa прехрамбене робе

Већина пољопривредних произвођача одлучује се за стандард добре пољопривредне праксе (глобал геп) који прецизно наводи у којим условима мора да се производи и чува воће и поврће. Пољопривредници који су стекли овај „печат“ кажу да за просечног сељака прописане мере нису компликоване и главоломне, а тичу се услова садње, третмана биљака, начина брања, складиштења плодова… Оваквим начином производње они гарантују да су њихове намирнице безбедне за употребу.

Стриктне механизме провере имају и у великим трговинским ланцима. Немања Ненић, одговоран за контролу квалитета у ланцу Делез, објашњава да ова компанија примењује цео систем мера како би контролисала путању воћа и поврћа од производње до радње и својим муштеријама тако гарантовала квалитет. Он каже да се сви производи приватних робних марки, укључујући и свеже воће и поврће, као и месо, морају да испуњавају критеријуме квалитета према интерним стандардима које је поставила Делез Србија тако и према важећој законској регулативи.

– Проверавамо најпре сертификате односно спроводимо аудите произвођача односно добављача. Тако добијамо информације о условима и начину производње, складиштења и добре произвођачке и хигијенске праксе. Роба се контролише на пријему у наш дистрибутивни центар, који испуњава највише стандарде. Такође, да би се обезбедио контирнуирани квалитет и безбедност робе примењујемо и лабораторијски мониторинг и контролу производа кроз читав ланац дистрибуције и у самим малопродајним објектима – објашњава Ненић.

Петар Богосављевић из Покрета за заштиту потрошача каже да је одговорност за квалитет и безбедност воћа и поврћа на тржишту лежи на произвођачу и трговцу, који робу контролишу у својим „круговима“ провере квалитета, али да важну улогу има и држава преко својих инспекција.

– Сви они раде процене ризика, на основу којих прате и контролишу сваки сегмент у процесу производње и кретање робе на тржишту. На врху пирамиде контроле је држава, која такође ради своје процене по групама производа, на основу којих одређује динамику редовног инспекцијског надзора. Такође, држава има важну улогу и у оцени процена ризика произвођача и трговаца – наводи Богосављевић.

СТАНДАРДИ

Императив произвођача воћа и поврћа некада је била само количина робе „избачене“ на тршиште. Производња данас мора да одговори на све веће захтеве потрошача када је у питању сигурност производа, здравствена исправност али и еколошка и друштвена свест. Сертификација пољопривредних газдинстава, какву нуди „глобал геп“ омогућава лакши пласман, али и обезбеђује проверу квалитета од њиве до рафа у продавници.

 

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар