У батаском селу Бело Блато код Зрењанина овог викенда одржана 8. Кобасицијада и такмичење у припреми банатских домаћих кобасица. Мало сеоце са једва нешто више од 1.000 душа угостило је око 30.000 људи из свих крајева Србије, а судећи по регистрстким табилицама густо паркираних аутомобила највише је било љубитеља кобасице из Београда и Новог Сада. Више од 40 екипа из Србије и региона стигло је на 8. Фестивал кобасица у Белом Блату који је после годину дана паузе због короне понови привукао љубитеље гурманлука.
Оцењивали су се укус, изглед, састав кобасица, начин припреме и сервирања јела. Жири је био на мукама док се већали, а посетиоци су уживали у мезетлуку. За дегустацију шта си срце пожели од кобасице прављене по традиционалној рецептури која се преноси с колена на колено, од свињске и говеђе пршуте, чувеног љутог кулена, печенице и пршуте сушене без дима, и наравно домаће кобасице а све то заливено добрим пивом и домаћом ракијом од које крв брже струји у жилама. Међу такмичарима затекли смо и, веровали или не, екипу са Новог Београда. Иако су вишегодишњи другари са Фонтане у срцу Новог Београда решили су да се окушају у прављењу кобасица, а све под будним оком једног од њих који је месар са искуством од две деценије. Како су нам открили кобасице ипак не праве и не диме на Новом Београду, већ у викендици једног од њих Болечу. То им је добра прилика за дружење и уживање у добром залогају и усавршавању месарског заната. Иако се рецепти за прављење кобасица љубоморно чувају, било је и оних који су били спремни да одају тајну – како се прави најбоља домаћа кобасица.
-Нема ту неке велике тајне, тачно се зна које месо иде у кобасице, не сме да буде масно да би кобасица била сочна. Поред уобичајених зачина као што су со, паприка или љута, туцана за оне који воле пикантнији укус и лук, ми стављамо и мало кима. Потом кобасица пролази кроз три фазе ферментације, после чега без проблема може да стоји и до шест месеци у фрижидеру а да се не поквари. Сушење је наравно најважније, а користи осим буковог дрвета које је набоље, и дрво коштуњавог воћа као што је кајсија, шљива, трешња. За посебан шмек мало се дода и дрво винове лозе – открио нам је тајну чувене бачкопетровачке кобасице Јан Павлован из Бачког Петровца.
Дегустирајући од стола до стола од штанда до штанда наишли смо на кобасицу необичног укуса. Када смо упитали у чему је тајна Небојша из Ковиља је рекао – мед.
„Како мислите мед у кобасицама“ – упитали смо збуњено.
-Лепо, убацујемо у кобасицу прави домаћи мед. Производња је у Ковиљу, а уз мед иде месо од домаће свиње, домаћи зачини и све пажљиво димљено – испричао је уз широк осмех Небојша.
Да ли због лепог и сунчаног времена у недељу поподне или због заносног мириса печене кобасице који се надалеко ширио, али било је готово немогуће проћи од бројних посетилаца. Задовољни су били сви, и такмичари, и посетиоци који су из прве руке купили здраве, домаће производе, а руке су задовољно трљали и произвођачи што због похвала на рачун њихових производа што због добре зараде. Уз све то и музика тамбураша да ужитак буде комплетан.
Извор: Агробизнис магазин
