Клима диктира промене у пољопривреди

Аутор: draganadpetrovic
314 посета

Блага зима, након које су уследили касни пролетњи мразеви, десетковала је род воћа у Српској. Оно што је остало, уништило је олујно невреме. Олује су порушиле и пластенике поврћем, а род жита је најлошији у последњих десетак година. Да ли ће климатске промене доћи главе домаћој пољопривреди и јесмо ли осуђени на скупу и нездраву храну

Стручњаци тврде да не мора бити тако и да решења има, али да она нису ни једноставна, ни брза, ни јефтина. Можда ћемо већ за коју годину доживети да једемо трешње узгојене у пластенику и да житна поља у Лијевчу и Семберији буду “каско” осигурана.

Борис Пашалић, професор Пољопривредног факултета у Бањалуци и бивши министар пољоприврде РС, каже да су, с обзиром на климу, промене у производњи хране неминовне.

– Ова година је била јако тешка за пољопривреднике, али било је и горих сезона па смо то превазишли. Важно је да схватимо да ћемо са оваквим временским приликама морати живети и убудуће и да се прилагодимо томе – каже Пашалић за Српскаинфо.

Кад је у питању воћарство, додаје Пашалић, мораће се мењати и локалитети и начин узгоја, а те промене могу потрајати чак и генерацијама.
– Неке земље су већ помериле узгој јабука на више, хладније пределе. Да би нормално дозревала, јабука мора зими бити на температури испод пет степени, али то је у равници већ сад упитно, а за 20 или 30 година таквих зима у нашим, традиционално воћарским крајевима, више неће бити – објашњава Пашалић.

Илустрација: Невреме са градом пустоши све пред собом

И климатолог Горан Трбић, декан Природно математичког факултета у Бањалуци, каже да ће се производња воћа и поврћа морати прилагодити клими са топлијим зимама, и врелим летима, током којих се смењују суше и екстремне падавине.

– У таквим условима може да успева, рецимо, дуња, која раније цвета и отпорнија је од јабуке или крушке – каже Трбић.

Али, шта ако рану дуњу или јабуку са Мањаче, пред саму бербу, задеси олујно невреме, какво је недавно похарало Поткозарје и Посавину? Како ће се са екстремном климом носити осетљивије воћке, попут јакода И трешања, којих смо овог пролећа остали жељни.

Пашалић каже да је решење пластенички узгој.
– У региону већ имамо засаде трешања у пластенику, а код нас у Модричи пластенички се производе и јагоде и малине. То је најбољи начин да се род заштити од падавина, града, мраза, јер се сви услови могу контролисати – каже Борис Пашалић.

Пластеничка производња поврћа већ је одавно уобичајена, мада неки климатолози тврде да су и отворени повртњаци добра опција, поготово за касно поврће, које доспева у октобру или чак новембру.

Ипак, пољопривредницима у Новом селу код Шамца, пластеници нису помогли да спасу своје већ сазреле паприке и парадајз. Олујно невереме им је поломило и потргало пластенике и уништило поврће..

Пашалић каже да ће климатске пормене приморати и фармере и државу да у пољопривреду улажу више новца. То се односи и на пластенике.

– Олује су вероватно оштетиле импровизоване пластенике, који нису направљени по прописаним стандардима и од адекватног материјала. Скупљи пластеник је и чвршћи, мада, кад је невреме у питању нема стопостотне гаранције. Олуја може да сруши И кућу, а камоли пластеник – каже Пашалић.

едино што је сигурно је осигурање, а и то кошта. Ипак, пољопривредници ће се морати прилагодити на такав начин размишљања.
Пољопривредници обично тврде да осигуравајуће куће немају одговарајуће пакете осигурања. Међутим, ти пакети постоје, али степен осигурања зависи од тога колико је клијент спреман да плати – каже Пашалић.

Илустрација: И поплаве су нанеле велику штету

Народски речено, ако пољопривредник жели да своја поља и воћњаке, стоку и пластенике осигура и од суше и од поплаве и од штеточина, да дакле узме пакет сличан “каско” осигурању за аутомобиле, то није јефтино.

– Ипак, најскупља је пољопривредна производња која није осигурана. Управо зато, још за мог мандата, увели смо праксу да Министарство пољопривреде РС плаћа 50 одсто полисе осигурања за пољопривреднике, који се одлуче за то – каже Пашалић.

Мада је код нас уврежено схватање да пољопривредници “стално кукају и стално траже неке паре”, Борис Пашалић тврди да су улагања у пољопривреду још увек недовољна и неадекватна.

Извор: https://biznis.kurir.rs/info-biz/4207720/jescemo-tresnje-uzgojene-u-plasteniku-klimatske-promene-unistise-domacu-poljoprivredu-promene-u-proizvodnji-hrane-neminovne

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар