Киша закаснила за кукуруз али ће се лакше орати на јесен

Аутор: draganadpetrovic
125 посета

СУША овог лета, једна од јачих у протеклих неколико година, драстично је угрозила многе воћарске културе, а највећи утицај имала је на кукуруз. Упркос кишама последњих дана, како стручњаци кажу, кад се подвуче црта, приноси кукуруза биће мањи за најмање 1,5 тона по хектару. Када су слатки плодови у питању, поједини воћари, углавном узгајивачи јабука, радују се падавинама и појачаној влажности ове недеље, док је за већину других киша закаснила барем две недеље.

Према речима агроекономисте Жарка Галетина, док је пшеница „утекла“ жегама, сунцокрет најотпорнији на високе температуре и мањак влажности, кукуруз, соја и многе воћарске културе лоше су прошле овог лета. У питању је побачај од око 30 одсто.- Ова киша кукурузу не значи и не може га спасти јер су закасниле пресудне падавине у јулу. Принос вероватно неће прећи 4,5 тона по хектару – каже Галетин.

– Ове године било је 50.000 хектара мање посејано, укупно око 950.000 хектара, па ако се догоди да коначан резултат буде пет милиона тона кукуруза, треба да будемо и више него задовољни. Просек приноса кукуруза је око седам тона по хектару, 2020. године био је осам тона по хектару, док се ова сушна година може мерити са најлошијим 2012. и 2017. годином.

Када је реч о воћу, у просеку је сезона пала за пет до 15 процената. Узгајивачи кајсија, брескви, нектарина, али и шљива претрпели су велике губитке због суше, док још има наде за јабуке и поједине сорте крушки. Према речима професора Зорана Кесеровића са новосадског Пољопривредног факултета, смањени принос воћа је 70.000 тона, а укупан овогодишњи резултат биће око 1,5 милиона тона слатких плодова. Како додаје, тренутне падавине значајне су за формирање пупољака за следећу годину.

– Проблем је и даље слаба мрежа наводњавања и тамо где се и произвођачи одговорно понашају и користе могућности које су им на располагању, суша је имала много мањи утицај – каже проф. Кесеровић.

– Док се око 12 одсто површина под стаблима воћа наводњава, када је реч о свим усевима, свега два процента је под овом мрежом. Ово питање би требало да буде пројекат од националног значаја.

Како стручњаци подвлаче, научници ће морати да се у будућности све више баве стварањем нових сорти, које су отпорније на сушу и високе температуре.

Илустрација: Киша која је пала спас за воћњаке а посебно јабуке

ЈАЧА ЗАШТИТА ЗА ЈАБУКЕ

ДА киша неће донети спас многим воћњацима, јуче нам је потврдио и Дарко Јевремовић, директор Института за воћарство Чачак. Према његовим речима, пролећни мразеви, уз вишенедељну јулску и августовску сушу, изузетно су нашкодили воћњацима у Србији, а за многе врсте берба је већ завршена. Јабуке ће најбоље да прођу, али саветује воћарима да сада, због повећане влажности, обрате пажњу на јачу заштиту.

ЛАКШЕ ЋЕ СЕ ОРАТИ

– Кукуруз је већ сазрео, тако да су први хектари већ скинути с поља. Принос је око шест тона по хектару, што је за око 40 одсто мање од уобичајеног вишегодишњег рода – каже за „Новости“ Живко Васин, агроном у Основној земљорадничкој задрузи „Жуњи-Силак“ у Темерину. – Падавине ће помоћи ратарима и да боље припреме земљиште за предстојећу јесењу сетву. Биће свакако лакше за орање, односно да се стрништа истањирају или плитко узору.

Извор: https://www.novosti.rs/ekonomija/vesti/1147331/kisa-zakasnila-bar-dve-nedelje-posle-perioda-velikih-vrucina-padavine-minimalno-ublazile-gubitke-ratara-vocara-osvezenje-stiglo-prekasno

ФОТО: Pixabay

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар