Како ће изгледати Отворени Балкан у пракси

446

Иницијатива „Отворени Балкан“ током следеће године привредницима ће донети бржи проток робе на граничним прелазима, јер ће бити отворена посебна трака на прелазу Прешево-Табановце само за камионе из система „Отворени Балкан“, сва документација биће електронска, те ће и контрола на границама бити бржа, а јединствене радне дозволе би требало да заживе већ у првој половини године.То је за Тањуг изјавио саветник председника Привредне коморе Србије (ПКС) Ненад Ђурђевић који је истакао да је циљ потписаних докумената у Тирани да се максимално поједноставе, а у неким случајевиам потпуно отклоне контроле на граничним прелазима, за камионе који носе робу пореклом из ове три земље.

Међутим, истиче, да би се то реализовало у пракси потребно је да се много споразума који су потписани у Тирани имплементирају.

Ђурђевић указује да је прво што је „заживело“ већ у новембру после састанак у Београду, јесте усаглашавање радних времена царина на прелазима између Србије и Северне Македоније, и Северне Македоније и Албаније.

Истиче да сада све царинске, ветеринарске и фитосанитарне службе раде 24 сата седам дана.

• Сада су радна времена синхронизована, и то значи да камиони више не морају да чекају смену службе на другој граници, ако су једну прешли – објаснио је Ђурђевић.Потписивањем споразума између Србије и Северне Македоније, и између Северне Македоније и Албаније о признавању статуса који се зове „посебан економски оператер“, стекли су се услови да компаније сву документацију прилажу електорнски.
• То значи да компанија која пролази ригорозну контролу свих царинских служби, фитосанитарних и осталих, добија статус АЕОС (Аутхорисед Ецономиц Оператор Статус), онда компанија сву документацију прилаже електронски надлежним органима када се креће од места одакле је утоварена роба и нема задржавања на прелазима, јер су сви већ видели шта они носе и која је ту роба, и тек се онда та роба евентуално контролише на месту дестинације – објаснио је Ђурђевић.

Предвиђено је, каже, да се тај АЕОС статус успостави у року од девет месеци, јер, додаје, да би он био функционалан потребно је да се на прелазу Прешево-Табановце направи одвојена трака којом би пролазили камиони са тим статусом.

Циљ је, наглашава, да се растерети физичка контрола на граничним прелазима.

Ђурђевић наводи да је између ове три земље дошло до размене спискова опасних организама, за биљке и животиње, као и размене података о компанијама и начинима производње тих опасних организама.То у пракси значи, додаје Ђурђевић, да се смањује контрола других камиона који не носе ту врсту опасне робе, већ се контролишу по систему ризика, а не сваки од њих.

• Са македонским колегама се договорило да се споји контрола српских и македонских цариника, односно, контроле ће бити на једном месту. То ће се реализовати у марту, зато што сада колеге из Северне Македоније раде јавну набавку за кућице – навео је Ђурђевић.

Додаје да је у току постављање система СИД+, а то је, објашњава, електронски систем за размену докумената који постоји и у ЕУ и који је донирала свим чланицама ЦЕФТА.

• Тај систем подразумева да ће до краја следеће године преко њега моћи размењивати фитосанитарни и ветеринарски сертификати. Фитосанитарни сертификати ће моћи да се размењују до јуна, то је неки наш циљ, и надамо се да ће то десити. До краја године очекујемо и за животиње и производе животињског порекла – рекао је Ђурђевић.

Иситче да ПКС покушава да повеже државне органе и агенције са људима ИТ сектора како би се то што пре реализовало.Објашњава да у неким случајевима наши закони предвиђају да поједине робе мора да прати физички документ и да постоји печат, те ће, додаје, можда бити потребе и за променом законодавства како би тај документ био у дигиталном формату.

Указује и да СИД+ систем који се успоставља мора да одговара систему ЕУ.

Када је реч о радним дозволама, Ђурђевић указује да су споразуми о томе потписани у Тирани и да се сада очекује да се ти споразуми ратификују у скупштинама три државе.

• Такође, споразум о ИД-ју, електронском броју, је такође усаглашен и потписан и он треба да буде усвојен. Када се то деси, онда ћемо имати повезивање тог ИТ система између три државе и сваки грађанин који буде желео да ради у једну у ове три државе, добиће тај ИД број, с којим улази у систем и без великих компликација се пријављује код њих на тржиште рада – објаснио је Ђурђевић.

Речено је, наводи Ђурђевић, да ће ратификација споразума бити у овом заседању парламента и додаје да ако се то деси може се очекивати да радне дозволе заживе у првом кварталу 2022. године.

Извор: https://www.blic.rs/biznis/posebne-trake-na-prelazu-presevo-tabanovce-za-kamiome-iz-sistema-otvoreni-balkan/ckxv7yg