Како ће изгледати будућност европске пољопривреде у наредној деценији?

Аутор: draganadpetrovic
301 посета

Европска комисија објавила је на свом званичном сајту предвиђања раста иразвоја пољопривреде на европском континету у наредних десет година, односно до 2031.Већ на први поглед јасно је да ће у наредној декади у фокусу бити органска производња, раст потрошње органског млека и пад тражње за месом. Интересантно је да европски стручњаци за агрономију предвиђају да ће протеински усеви бити све траженији, а да ће климатске промене још више утицати на производњу воћа и поврћа, а сходно томе и на њихову потражњу и цену.
Али, кренимо редом.

Воће и поврће
Стручњаци предвиђају да ће климатске промене највише утицати на прозводњу маслиновог уља и вина, док се потражња за воћем и поврћем прилагођава здравственим проблемима становништва.Предвиђања су да би производња маслиновог уља могла да се у наредној деценији повећа за чак 22 посто и достигне 2,5 милиона тона годишње. С друге стране потражња за вином ће опасти за око 0,3 процената и износиће 148 милиона хектолитара у 2031. Ова пројекција није изненађење с обзиром на то да се винари већ скоро две године жале на драстичан пад потрошње вина након извијања епидемије коронавируса. То практично значи да ће потрошња вина у 2031. бити око 22 литре по глави становника.
Очекује се умањење производње парадајза због све мање потрошње, па не чуди што су највећи италијански и шпански произвођачи парадајза већ најавили смањење својих засада.
Очекује се да ће потрошња свежег парадајза по глави становника у ЕУ бити око 15 кг 2031.

Илустрација: Очекује је се пад потражње и производње парадајза/ Фото: Pixabay

Ако је судити по пројекцијама стручњака воћари немају разлога за забринутост, јер ће произвоња воћа остати стабилна. Очекује се да ће у наредној декади производња јабука достићи 11,1 милион тона. Очекује се смањење засада јабука, али ће до повећања приноса доћи захваљујући коришћењу нових сорти и побољшаном агрономском управљању. Очекује се да ће се потрошња свежих јабука по глави становника повећати на 15 кг што је поресат 0,6 процената годишње у односу на данас.

Протеински усеви
Према предикцијама евроских пољопривредних стручњака у наредној деценији доћи ће до пада потражње меса. Сходно томе доћи ће до умањења производње житарица због мање потражње за сточном храном. С друге стране очекује се скок потражње за протеинским усевима захваљујући њиховим еколошким предностима.
Услед пада производње житарица, по процени агронома, неминовно ће доћи и до смањења површина под житарицама и то за 2,8 одсто у односу на данашње површине. Како су педантно израчунали то значи да се 2031.очекује се пад потрошње житарица на 254,8 милиона тона годишње подстакнута падом употребе сточне хране. Ако се питате шта ће бити са ораницама широм ЕУ након пада проозводње жита одговор је једноставан – доћи ће до увећања површина под шумама. Према до предикцијама у 2031. очекује се да под шумама буде 160,5 милиона хектара и да ће за десет година шумске површине премашити пољопривредне површине.

Илустрација: Пораст потражње за органским млеком

Јагма за органским млеком
Иако стручњаци предвиђају пад потражње за месом истовремено се очекује скок потражње за органским млеком.
У наредној декади производња млека у ЕУ пружиће одржива решења за сточаре, климу и друштво. Фамери ће имати користи од примене одрживих стратегија исхране и бољег управљања стадом, повећа ће се пашњачке површине што ће допринети очувању биодиверзитета и здравља земљишта. Истовремено расте потражња за органским млеком из слободног узгоја говеда, па су предвиђања да ће у 2031. производња и потрошња органског млека са садашњих 3,5 посто у укупној производњи могла да се дуплира и достигне 8 процената у 2031.
Упркос умењењу садашњигх фарми говеда очекује се да ће ЕУ остати највећи добављач у трговини млечним производима. Два највећа конкуретна ЕУ биће Нови Зеланд и САД. Свежи млечни производи ЕУ могли би да имају користи од растућег извоза, за који се очекује да ће достићи 1,8 милиона тона у 2031. Потрошња млека и млечних производа остаће на стабилном нивоу од 38,5 милона тона, с тим што ће све више расти интересовање потрошача управо за органско млеко и млечне производе. Ова предвиђања су добра вест за српске органске сточаре, посебно са планина као што је Голија де данас произвођачи оранско млеко продају по цени обичног. Како ствари стоје ово ће се наредних година драстично променити у корист произвођача.

Илустрација: Много фактора утиче на пад производње и потражње за свињски месом

Зашто пада потражња за месом
По свим предикцијама не само европских већ и светских стручњака наредних година долази до пада потражње за месом на тржишту. Разлога за то више. Наиме, модернизација, иновативне технологије и промене у пољопривредним праксама довешће до ефикасније и еколошки прихватљивије производње меса. Потрошачи све више исказују забринутост око животне средине и климатских промена што ће довести до тога да потрошачи обрате додатну пажњу на процес производње и порекло производа, а доћи ће и до промена навика оних који ће да траже здравије артикле.
Предвиђа се да ће потрошња меса у ЕУ по глави становника пасти са 69,8 кг у 2018. на 67 кг до 2031. године.
Број грла крава ће се смањити за 7 процената, односно за 2,1 милион грла што ће довести до пада бруто производња говеђег меса за 0,6 милиона тона. Што се тиче потрошње у ЕУ, наставиће свој тренд пада између 2021. и 2031., са 10,6 на 9,7 кг по глави становника.
Када је реч о свињском месу, стање остаје неизвесно, посебно због проблема са афричком кугом свиња. Предвиђања су да ће до 2031. доћи до пада потрошње свињског меса за око 1,5 кг по глави становника.
У живинарству тренутни раст потрошње могао би да се успори,али не превише јер потрошачи пилетину сматрају за здравију у односу на остале врсте меса, посебно свињско, па се очекује да ће производња у ЕУ наставити да расте и да ће за 10 година у ЕУ достићи 14 милиона тона године.
У благом порасту ће бити производња и потрошња овчјег меса па би 2031. могла да досегне 660.000 тона годишње.

Извор: Агробизнис магазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар