Према прелиминарним резултатима Србија је у 2021. извезла воће и поврће у вредности од скоро 800 милиона евра, што је апсолути рекорд када је у питању ова грана производње. Да би све функционисало како треба у читавом лацну од произвођача, преко хладњачара и извозника а роба стигла до иностраног тржишта потребан је адекватан транспорт. Управо је транспорт воћа и поврћа у расхладним контејнерима била главна тема на недавно одржаном међународном сајму Agro Belgrado 2022. На једном месту нашли су се произвођачи, извозници и транспортне компаније који су указали на велики извозни потенцијал наше земље посебно када је у питању воће. Речи је било и изазовима и унапређењу производње како би роба у најбољем стању стигла до крајњег купца.
Србија воћарска земља
Државни секретар у министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Велимир Станојевић истакао је да Србија типична воћарска земља која годишње производе око 1,5 милиона тона воћа са 190.000 хектара од чега 30 посто пласирамо на тржиштима у иностранству.
-Највише извозимо малину, купину, јабуку, смрзнуту вишњу и боровницу. У свету постоји велика потражња за јагодичастим воћем и ту је наша шанса. Ако погледамо површине и тренд у управи за аграрна плаћања приликом потражња за субвенцијама можемо рећи да се пре свега подижи засади јабуке, леске и јагодичастог воћа. Ми као министарство трудимо се да кроз субвенције покријемо све од припреме земљишта до подизања засада до изградње складишних капацитета – рекао је Станојевић.
Он је нагласио да квалитет једног производа који иде у извоз зависи од квалитета, могућности транспорта одређене сорте до начина чувања воћа до момента транспорта.
Наши воћари и повртари треба да подигну технологију гајења на завидан ниво како би њихови производи били конкурентни на светском тржишту. Поред квалитета и квантитета у фокусу министарства пољопривреде је стварање додате вредности кроз јачање прерађивачког капацитета, органске производње и заштите географског порекла – рекао је он.
Као добар пример заштите географског порекла чиме се подиже цена производа он је навео ариљску малину и бегечку шаргарепу чија производња је удвостручена за само последњих годину дана захваљујући добром пласману на иностраном тржиште.
О самом транспорту производа, посебно на далека тржишта као што су Америка, Канада, Кина или Индија говорила је Мирјана Матовић из београдске канцеларије Mediterranean Shipping Company (MSC) једне од највећих транспортних компанија у свету. У питању је један је од глобалних лидера у контејнерском превозу робе који покрива 500 светских лука на више од 230 сервисних рута и флотом од 600 модерних бродова. Према њеним речима у Србији је у првој половини 2021. уочен пораст извоза за 13,6 посто у односу на исти период 2020. а највише се извозила смрзнута малина и житарице.
Наша највећа предност је богато искуство које смо у транспорту робе стицали више од 50 година, али и модерни контејнери за превоз робе који гарантују да ће производ који се транспортује задржати свој квалитет до коначне дестинације. За транспорт српског воћа и поврћа користе се рифер контејнери, док о роби која се превози на овај начин брине тим од 1000 стручњака наше компаније – рекла је Матовић.
Шта су рифер контејнери?
Рифер контејнери су специјализовани транспортни, расхладни контејнери који омогућавају превоз робе у готово неизмењеном стању од тренутка утовара до испоруке. То практично значи да воће и поврће које се транспортује не губи своја својства током 35 до 40 дана превоза бродовима. Приликом транспорта смрзнутог програма роба унутар контејнера формира јединствену целину без простора између терета и зидова јединице како би ваздух несметано циркулисао. За превоз охлађених или свежих производа користи се посебан режим како би свеже воће и поврће до крајне дестинације стигло у готово неизмењеном стању.
-У рифер контејнере могу да се убаце и флекси танк вреће за транспорт течности као што су уља, сокови, сирупи… Оног тренутка када се роба утовари у Србији у рифер контејнер то значи да она остаје под одређеним температурним режимом и тако треба да остане до крајње дестинације – објаснила је Матовићева.
Она је нагласила да сви контејнери запечате и транспортују у складу са законом и извозном документацијом, а проверу може да врши само царина. Говорећи о проблемима, тачније о изазовима када је у питању посао у Србији она је навела још увек недовољно изграђену инфраструктура и дистрибутивне центре за преузимање робе. Док то не буде решено MSC шаље своје камионе за транспорт до произвођача или извозника уколико постоји адекватан прилаз. Такође, отворени су за сва питања произвођача и извозника када је у питању транспорт, али и начин складиштења и паковања робе за извоз. Свака пошиљка се електронски прати тако да пошиљалац у сваком тренутку зна где му се налази контејнер с робом и када тачно стиже на жељену дестинацију.
Оваква врста превоза, према речима Новице Костића из компаније „Lukafood“ из Београда која се бави извозом смрзнуте органске малине и купине додатно утиче на цену производа.
Евидентан је раст извоза посебно на тржиште Америке и Канаде што је новина за нас. Што се тиче сарадње са MSC заједнички смо превазилазили све проблеме и могу само да кажем да нам ни један килограм малине није потонуо – рекао је он.
Костић је указао и на проблеме с којима се најчешће сусрећу и истакао да до сада нису имали ниједан микробиолошки проблем односно отапање смрзнуте малине и купине иако бродом путује и до 40 дана.
Највећи проблем су нам остаци пестицида и сам квалитет хране, и евентуални вируси. Произвођачи који желе да своју робу извозе на захтевна америчка и канадска тржишта морају да знају да пестициди које користе морају да буду усклађени са прописима тих земаља како би њихова роба имала добар пласман на тамошњем тржишту – рекао је Костић.
Он је посебно нагласио да произвођачи и хладњачари као први у ланцу треба да поведу рачуна о проблемима јер је свима у интересу да крајњи купац буде задовољан. Само тако можемо да играмо озбиљну тржиштну утакмицу на светском нивоу.
Извор: Агробизнис магазин
