Како увећати зараду по хектару?

Аутор: Gdjakovic
302 посета

Стручњаци процењују да у наредних 15 година трећина земљишта неће служити за производњу хране. У условима када Србији недостају говеда и ако се зна да чак три четвртине хране коју трошимо потиче из земљишта осиромашеног хумуса, домаћи агростручњаци понудили су на Агробизнис форуму у Бањи Ковиљачи неколико модела развоја за наредну деценију.

До сада је важило енергетски независна земља је и економски самостална. Климатске промене, несигурни приноси, нестабилни ланци снабдевања, пред економије свих земаља поред енергетске наметнуле су и потребу стварања прехрамбеног суверенитета.

„Додељивање 20.000 евра младим пољопривредницима који имају зелену диплому; диплому пољопривредног, ветеринарског или технолошког факултета, који су спремни да се одрекну посла у јавном сектору и који поседују своје земљиште“, објашњава Татјана Бранков са Економског факултета у Суботици, пише РТС.

Калкулације показују да би Србији недостајало меса и млека, ђубрива које би могло бити замењено зеленишним или стајским. Да нема нафте Србија би за потребе пољопривреде могла на 10 одсто постојећих ораница да производи биље за недостајући био-дизел. Српски домаћин по хектару заради од 800 до 1.000 евра, а холандски чак 37.000 евра. Може то и наш домаћин преласком са аграрног на индустријско сточарство.

„Ви када оберете или овршете пшеницу сада у јуну та земља стоји до наредне године. Али као добро организована нација ви сада производите товну јунад, а телад сте произвели од ваших крава по неком плану и систему и сад он у систему силаже приходује до седам тона силаже и ви утовите једно 15 бикова. Дакле, за 15 бикова пута 2.000 евра то је 30.000 евра, више није 1.000 евра“, каже Витомир Видовић из СПУТС-а.

У Србији поједини воћари већ зарађују и до 15.000 евра по хектару. Несигуран је пласман, али и ту постоји решење, као код произвођача јабуке у јужном Тиролу.

„Где су произвођачи заправо акционари у хладњачама, где они добију аконтну цену у време бербе и после се још у два момента исплаћује и кад се прода јабука онда се дели та добит“, наводи професор пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић.

У свету су произвођачи одавно власници не само прерађивачких, већ и трговачких капацитета, као и научно-истраживачких института. Прецизна пољопривреда даје домаћинима решење.

„Постоји око 135.000 дронова који се у овом тренутку користе свету, они су у 2022. години урадили третман на преко 100 милиона хектара“, објашњава Зоран Стојановић из Асоцијације за бесплатне системе у привреди.

Srodni tekstovi

Оставите коментар