Како складиштити и чувати житарице?

Аутор: draganadpetrovic
128 посета

Да би пољопривредне производе сачували у здравствено исправном стању за употребу најважније су превентивне мере које треба сваки произвођач да спроведе. Чување и складиштење житарица није једноставно због тога што су житарице подложне кварењу а посебно нападу разних складишних штетних организама. Просторије које се користе за складиштење треба да буду суве, са одређеном температуром и могућношћу да се лако проветравају.
Највећи проблем и жаришта нових инфекција, као и напада штеточина представљају неутрошене залихе житарица које постоје у складишту. Ако у складишту већ постоје пољопривредни производи из претходне производне године, треба их искористити ако су за употребу или обавезно физички одвојити од нове робе. Складиште треба детаљно очистити од остатака производа, прашине, паучине, све пукотине и удубљења на зидовима, таваници , поду треба затворити, јер у тим пукотинама могу остати штеточине и извршити заразу нових производа. Након тога обавља се хигијенско кречење таванице и зидова, а за третирање празних складишта могу се користити следећи инсектициди : Actellic 50 EC у количини од 0,75-1,5 мл/м ² уз додатак 25-150 мл воде на м ² ; Етиол течни концентрације 0,2-0,3 % (20-30 мл у 10 л воде) уз утрошак 7-8 л емулзије на 100 м² . Приликом третирања обавезно је да произвођач који обавља третирање користи заштитна средства , заштитно одело, рукавице, обућу, маску због велике отровности ових препарата.

Илустрација: Складиште се само здрави производи са мањим процентом влаге

У овако припремљено складиште уносе се само здрави производи који нису заражени и који имају мањи проценат влаге, испод 12%. Мањи проценат влаге онемогућава размножавање и развиће већине штеточина у складишту. Повољна температура за развој складишних штетних организама је у интервалу од 15 – 35 степени. Ван ових граница успорава се размножавање и развиће а ако се деси да екстремне температуре трају дуже може доћи и до угињавања штеточина. Производи који су заражени не смеју се уносити у складиште да не би дошло до њиховог ширења на незаражене производе.
Приликом бербе кукуруза треба обратити пажњу на присуство плесни на клиповима. Најчешће се јављају гљиве Fusarium sp. и Aspergilus flavus. Симптоми које изазива Fusarium су у виду плесни беле до ружичасте боје, често се дешава ако је јача зараза да се комушина слепи уз клип кукуруза. Врсте рода Fusarium синтетишу велики број фузариотоксина.

Илустрација: Треба проверавати и стање ускладиштене пшенице/ ФОТО: Pixabay

Симптоми које изазива гљива Aspergilus flavus су у виду плесни зелено жуте боје и више се јављају у сушним годинама, при чему ове гљиве могу да изазову лучење микотоксина, афлатоксин . Микотоксини представљају секундарне метаболите гљива који се термичком обрадом не могу уништити и остају трајно у биљци и њеним производима. Токсикогене гљиве најчешће врше инфекцију клипова кукуруза који су оштећени због присуства штеточина као што су кукурузни пламенац или памукова совица.
Произвођачи беру кукуруз у клипу или у зрну, а препорука је да приликом бербе кукуруза, кукуруз треба брати када је влага зрна мања посебно код кукуруза који се бере у зрну због тога што углавном произвођачи складиште кукуруз на бетон где је могућа појава кондензације а самим тим повећање влажности и појава плесни. У највећем броју случајева ранија сетва значи и мању концентрацију микотоксина. Не треба остављати клип да се суши на њиви због пуцања зрна, јер су таква оштећења места инфекције патогеним гљивама.
Током године складишта треба редовно чистити, контролисати ускладиштене производе да ли има присуства штетних организама, проветравати како би се температура у складишту снизила. Ако се утврди присуство плесни на кукурузу такве клипове треба одстранити из складишта.

Мирјана Петровић, маст.инж.пољ.

Извор: https://jugpress.com/poljoprivreda-kako-skladistiti-zitarice/

Srodni tekstovi

Оставите коментар