Брисел, срце европске бирократије, крије многе просторије за доношење одлука, али мало која је толико значајна за пољопривреднике колико је то седиште организације COPA-COGECA, које окупља најважније фармерске асоцијације и задруге широм Европе. У просторији коју њихови запослени називају „ратна соба“, најчешће се доносе одлуке када наступе велики протести или важни политички тренуци који утичу на пољопривредну политику ЕУ.
Иако за многе новинаре ова институција делује као јединствена, у питању су заправо две организације — COPA, која представља националне асоцијације фармера, и COGECA, која окупља задруге. Заједнички секретаријат постоји од 1962. године и управо та синергија омогућава им да буду један од најснажнијих гласова пољопривредника у европским институцијама.
Три нивоа одлучивања
Рад ове организације организован је кроз сложену структуру. Све почиње у радним групама, којих тренутно има око 45. У њима учествују представници националних асоцијација — фармери, стручњаци или запослени у удружењима. Они доносе техничке предлоге и ставове, који се затим разматрају на политичком нивоу у оквиру такозваних POC и CCC састанака, где представници сваке земље чланице покушавају да усагласе ставове у складу са актуелним политичким околностима.
Коначна верзија ставова COPA-COGECA усваја се на заједничким председништвима, која чине председници националних асоцијација. Тек када се добије јединствен став свих, организација званично излази са својим позицијама пред институције ЕУ. Како и сами истичу — овде се ретко гласа, одлуке се доносе консензусом, што процес понекад чини дугим, али зато даје снагу њиховим ставовима пред Бриселом.
Од Брегзита до украјинске кризе
Када се појаве ванредне ситуације, као што су Брегзит, пандемија или рат у Украјини, COPA-COGECA активира посебне радне групе и убрзава процесе како би што пре дефинисали ставове и понудили решења релевантним институцијама.
Оно што европски новинари понекад не разумеју, а из организације упорно понављају, јесте да доношење закона у ЕУ има више фаза. Од иницијативе Европске комисије, преко ставова Савета ЕУ и Европског парламента, па све до триолога у коме се усаглашавају коначне верзије закона. Посебну тежину имају и делегирани акти, који често садрже и до 60 одсто техничких детаља коначних прописа. Управо у томе лежи важност COPA-COGECA — они прате сваки корак тог сложеног процеса.
Седам језика у употреби
Посебност организације огледа се и у томе што своје радне групе одржавају на чак седам језика: енглеском, француском, немачком, италијанском, шпанском, пољском и румунском. Како кажу, пољопривредници нису професионални лобисти и не могу увек да изразе своје ставове на енглеском, па је због тога вишејезичност кључна за прикупљање што веродостојнијих информација са терена.
Секретаријат броји око 50 људи, од којих 20 ради као стални преводиоци. На његовом челу је однедавно Гркиња Елис Тифуру.
Политика је маратон, не спринт
Доношење одлука у ЕУ је дуг процес. У најбољем случају, каже се у COPA-COGECA, једна регулатива може бити усвојена за три године, а у тежим ситуацијама процес може трајати шест или седам година. Управо зато, како закључују у организацији, добар лобиста није онај ко је најгласнији, већ онај ко разуме процесе од почетка до краја и уме да препозна прави тренутак за деловање.
