Како повећати профит и смањити радну снагу

Аутор: Gdjakovic
422 посета
Највећи проблеми пољоприведе – недостатак радне снаге, ниска продуктивност и пад нивоа подземних вода могу да се реше дигитализацијом и аутоматизацијом у пољопривредној производњи. Одговор о томе шта треба урадити у воћњаку или на њиви, у скорој будућности наћи ће се у апликацији на мобилном телефону.

У Србији су ИТ индустрија  и пољопривреда тренутно две најперспективније области, а њихова синергија могла би бити добитна комбинација у будућности, сматра Лазар Јовановић, генерални директор фирме „Смарт вотеринг“.У свакодневном животу пољопривредника у скорој будућности, дигитализација и аутоматизација ће значити да ће одговор о томе шта треба урадити у воћњаку или на њиви, наћи у апликацији на мобилном телефону. Тиме ће се отклонити мањкавости у пољопривредној производњи, које су очигледне, с обзиром на статистичке податке из ове области.

– Пољопривреда је област која је у последњих 150 година изгубила чак 55 одсто радне снаге на глобалном нивоу и тај тренд и ми пратимо. То је више од било које друге индустрије. Поставља се питање како надоместити радну снагу, повећати ефикасност и ублажити недостатак воде. Те недостатке ћемо у веома скорој будућности морати да отклонимо. Светска искуства говоре о томе да проблем превазилазе једино аутоматизацијом и дигитализацијом. Према подацима из САД, око 50 одсто послова у пољопривреди који данас постоје потпуно ће се аутоматизовати до 2030. године. То није далека будућност, догодиће се за мање од седам година.

Зашто су Холанђани десет пута продуктивнији?

– На 1.300 квадрата површине 1940. године могло је да се произведе 250 килограма кукуруза. Почетком 21. века за исту количину било је потребно 297 квадратних метара земље. Данас је потребно свега 167 квадрата за 250 килограма кукуруза. Предвиђа се да ће у будућности бити потребно 120 квадрата, али уз примену савремене технологије, односно, дигитализације и аутоматизације, пре свега у наводњавању –  казао је Јовановић.

Када питате произвођача у Србији како ради наводњавање, 66 одсто каже да користи искуство.

– Он каже, ако је данас температура 30 степени, заливаћу три сата и нећу много да размишљам. Остаје знак питања колико је потрошио више воде, горива и радних сати него што је потребно. Око 30 одсто њих ослања се на временску прогнозу, а свега 2 одсто користи сензоре или неки други вид напредних технологија у наводњавању. Да би ови подаци били сликовитији, треба упоредити Холандију која је исте површине као Војводина, а има 10 пута већи приход пољопривредних производа од нас. Ови подаци не треба да нас обесхрабре, него да нам покажу реалну слику где смо, чему треба да тежимо и где треба да будемо за 5 до 10 година. Зато треба причати о дигитализацији и радити на едукацији пољопривредника, како би били спремни за време које долази – каже Лазар Јовановић.

Машине раде, човек само програмира

Дигитализација и аутоматизација у пољопривреди подразумева и аутономне тракторе или атомизере, навођење апликацијама, како би се сетва, ђубрење и наводњавање обавили прецизно.

– Ове машине раде саме, а човек само програмира како ће и када оне обавити тај посао. Да то не би била празна прича, треба знати шта су реална очекивања. Нама су потребни мањи трошкови, а већа ефикасност, односно са што мање ресурса постићи што већу продуктивност. То је циљ. Радили смо огледе с великим компанијама у Србији које се баве производњом хране, на парцели од 2 хектара под кукурузом. Један део је био без наводњавања, а други део је био наводњаван с потпуном аутоматизацијом. Принос је, очекивано, био дупло већи –  додао је Јовановић. Резултат овог огледа био је и 20 одсто мање утрошене воде и радних сати. На терену су ИТ стручњаци виђали ситуације да произвођачи набаве савремену опрему за наводњавање и прихрану, али често су се питали шта после.

Примера ради, произвођач има сензор и он показује 35 одсто, али њему то ништа не значи, јер не зна да протумачи податке.

– Зато смо сели с научницима и агрономима и направили алгоритам који може, у зависности од типа земљишта, воћне врсте, фенофазе и других параметара, тачно да каже који је оптималан ниво воде за сваку биљку.

Дигитализацијом би требало да решимо највећи проблем који имамо, а то је мањак радне снаге. Рецимо, мањи произвођачи троше 90 сати на ручно отварање и затварање вентила. Ако неког плаћају да то ради, потроше и 1.000 евра, а принос је због неправовременог наводњавања за 20 одсто мањи – указао је такође Лазар Јовановић.

https://www.dobrojutro.co.rs/digitalna-poljoprivreda-buducnost-koju-zivimo/

Srodni tekstovi

Оставите коментар