На подручју Србије у току је производња расада парадајза, краставаца, паприке, купусњача и другог поврћа. У овом тренутку веома је важно спровођење свих расположивих превентивних мера са циљем контроле штетних организама у производњи расада.У протеклим сезонама, на повртарским културама врло често су регистровани симптоми вироза, како на отвореном пољу тако и у затрвореном простору. У нашим производним условима, годинама уназад детектује се присуство следећих вируса у повртарској производњи: вируса мозаика краставца (Cucumber mosaic virus – CMV), вируса бронзавости парадајза (Tomato spotted wilt virus – TSWV), вируса цртичастог мозаика кромпира (Potato Y virus – PYV). Присуство наведених вируса значајно је утицало на смањење квалитета плодова и смањење приноса у претходним сезонама.
Контрола вирозних обољења је доста сложена и како би била успешна захтева примену свих расположивих мера контроле као што су:
– сузбијање корова у и око пластеника у коме се производи расад јер су корови резервоари вируса
– постављање инсекатских мрежа на улазне отворе пластеника у циљу спречавања уласка ваши и трипса као преносиоца вируса
– преглед биљака на присуство симптома вироза и њихово уклањање
– редован мониторинг биљака на присуство ваши и трипса (визуелни прегледи) и постављање жутих лепљивих трака (за правовремено утврђивање присуства ваши и трипса као вектора вируса)
– по потврди присуства инсеката вектора спровођење хемијских мера заштите регистрованим инсектицидима.
Са циљем заштите расада од проузроковача полегања расада (Phytium spp.), као најзначајније фитопатогене гљиве у производњи расада, препоручује се следеће:
– обезбеђивање оптималног осветљења, температуре, релативне влажности ваздуха и адекватно проветравање, услед температурних разлика између топлијих дана и прохладних ноћи, како не би дошло до кондензације на кровној конструкцији и услова за појаву болести
– уколико дође до полегања расада требало би одстранити оболеле биљке и уништити их ван места производње
– непосредно после сетве и пре пикирања требало би залити расад фунгицидима на бази а.м. пропамокарб-хидрохлорид + фосетил-алуминијум у количини 3-6 мл + 2 л воде/м2
– пре расађивања на стално место, расад треба постепено привикавати на нове услове (каљење расада). Ова мера се састоји у све јачем проветравању и снижавању температуре, уз третирање расада 0,5% раствором калијум сулфата. Са каљењем би требало почети две недеље пре расађивања.
Извор: https://www.agrotv.net/preventivne-mere-zastite-u-proizvodnji-rasada/
