Како до субвенција за органску пољопривреду у 2022. години

Аутор: Gdjakovic
73 посета

Зрењанин и Нови Сад су једини градови који су у 2021. издвојили бесповратна средства за подршку органским произвођачима. Међу газдинствима која ће користити новац је и породица Шокшић. У селу Тараш имају 10 хектара под органском производњом и већ 15 година се баве тим послом. Горан Шокшић из Тараша је најмлађи органски произвођач у Србији. Ускоро ће завршити смер за органску производњу на Пољопривредном факултету у Новом Саду. У оквиру газдинства се бави унапређењем продаје.

Паковање је прво што потрошачима може најавити да је реч о органској производњи, наводи Горан Шокшић. „Конвенционални кромпир продаје се као ринфуз и ви сами га мерите, а опет органски кромпир је скупљи и он сам по себи мора бити запакован у паковању да се не би мешао са конвенционалном робом“, прича Горан Шокшић из био фарме „Шокшић“ из Тараша. У Србији под органским поврћем има 180 хектара. То је још увек недовољно за конкурентност, па се цене органских производа приближавају оним из конвенционалне производње. „Из увоза производи су много повољнији него наши и просто морамо да будемо у њиховом нивоу. Ове године били су изузетно мали приноси, али цене органских производа су остале на истом нивоу“, каже Гордана Шокшић из био фарме „Шокшић“ из Тараша. Град Зрењанин је издвојио 1,1 милион динара за подстицај органске производње. Простора за развој има, само у Мужљанском риту на салашима су идеални услови, а 40 ари такве земље жели да искористи Михаљ Ишпановић. „Петнаест, двадесет година смо узгајали цвеће испод пластеника и сад нема више радне снаге и онда сам одлучио за органску производњу и конкурисао сам за саднице кајсије“, испричао је Михаљ Ишпановић из Мужље. Симо Салапура, градоначелник Зрењанина, напомиње да су укупно у овој години од девет пријављених апликација, сви добили средства и да је то један добар показатељ да органска производња у Зрењанину треба и заслужује да буде подстакнута. Министарство пољопривреде је предвидело да у 2022. години повећа улагања у ту производњу из аграрног буџета на 380 милиона динара, што је 62 одсто више него лане.

Важно је напоменути да право на остваривање подстицаја имају и произвођачи у периоду конверзије.

Наиме, на снову Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју подстицаји у органској производњи се увећавају за минимум 40 одсто у односу на основне подстицаје. Од 2014. до 2016. године су подстицаји за органску биљну производњу били увећани за само 40 одсто,  од 2016-2018 за 70 одсто, а у 2019. су  они увећани за 120 одсто у односу на основне подстицаје за биљну производњу.

ПРИМЕР – Органски узгој сврљишких оваца

Органски произвођачи који се баве сточарском производњом  такође имају на располагању одличне подстицаје, који су увећани за 40 одсто по грлу односно јединки животиње, што је значајан подстрек даљем развоју ове производње.

Поред ових мера, произвођима је годинама уназад  на располагању и подршка која се односи на  подстицаје за трошкове сертификације укључујући и лабораторијске анализе,  у оквиру које Министарство пољопривреде финансира  трошкове у износу од 50%  укупних трошкова односно 65%  за произвођаче  из подручја са отежаним условима рада у пољопривреди.               

12 успешних идеја органске пољопривреде

У 2021. години је и ова мера подршке односно износ по кориснику,  увећан за 100 одсто, тако да произвођачи могу да остваре подстицаје  за трошкове сертификације органске производње у максималном износу од  1 милион динара.

Поред тога, МПШВ подржава већ годинама  и промоцију органских произвођача путем наступа на Пољопривредном сајму у Новом Саду.

Више информација на www.minpolj.gov.rs ili www.uap.gov.rs

ИЗВОР: РТС, АГРОБИЗНИС МАГАЗИН

0 коментар
1

Srodni tekstovi

Оставите коментар