Какво је стање у пољопривреди у региону АДРИА

Аутор: Gdjakovic
294 посета

Након добрих резултата које је пољопривредни сектор остварио у 2022. години, бројке за 2023. показаће да је током ње профитабилност пала, највише због виших цена сировина, кажу аналитичари Блоомберг Адрије у свом последњем извештају.

То ће се посебно видети у Србији, где су залихе веће због забране извоза из 2022. године.

Што се тиче сточарства, ствар је нешто другачија, па ће се профитабилност видети и у подацима о пословању године која је на измаку. Иако су цене инпута биле више, затварање фарми широм Европе је довело до раста цена меса, што је увећало и профите, рекли су аналитичари у својој анализи.

Екстремне временске прилике појачавају улагање у пољопривреду

“Добра жетва из 2023. године и позитиван утицај климатског феномена Ел Нињо на неке усеве увећаће залихе и спречиће даљи раст цена. Додатни фактор су и ниске пројекције привредног раста у свету у 2024. години. Ово ће довести до само умереног опоравка потрошње, па ће тиме ограничити и раст тражње”, наводе аналитичари.

Они у Адриа региону очекују израженију консолидацију тржишта, за коју кажу да је прекопотребна како би пољопривредна производња била одржива.

Тржишта Адриа региона су веома фрагментирана, а највећи део земљишта поседују мала пољопривредна домаћинства. Профитабилност је ниска и због тога што су њиве мале и удаљене.

Поред тога, можемо очекивати и да ће се већи удео пољопривредног земљишта користити за органску производњу, како због промена навика потрошача, тако и због средстава намењена за такозвану Зелену агенду, додају аналитичари.

Чак и пре почетка рата у Украјини, трошкови инпута за пољопривредну производњу су расли. Више цене енергената су подигле цене ђубрива и других улазних трошкова који су се брзо прелили и на цене пољопривредних производа до средине 2022. Раст прихода пољопривредних компанија у директној је корелацији са вишим ценама њихових производа. Просечни пондерисани раст продаје износио је 23 одсто у 2021. години и 25 одсто у 2022. години, кажу аналитичари.

Тржишне околности биле на страни великих система

Што се профитабилности тиче, позитиван утицај виших продајних цена успео је да победи раст трошкова инпута, што је пољопривредним фирмама омогућило да повећају марже. Просечна ЕБИТ маржа је порасла са 4,8 одсто у 2019. на седам одсто 2021. и 6,1 одсто у 2022 (не рачунајући компаније за које не постоје подаци за 2019. годину – због ванредних ставки неке компаније велику дисторзију у маргинама попут МК Гроуп), што је доказ да су тржишне околности биле на страни великих пољопривредних система.

Хрватски и словеначки произвођачи добијају велике субвенције као чланице ЕУ. Беље је у 2022. години добило највише субвенција, а оне су чиниле осам одсто њихових прихода од продаје и у доброј мери су допринеле побољшању њихове профитабилности.

Утицај субвенција на профитабилност предузећа може бити значајан, што најбоље показује разлика у ЕБИТ маржи са овим приходом и без њега. Просечна ЕБИТ маржа одабраних сличних компанија била је већа за три одсто у 2021. години и за 2,4 одсто у 2022. захваљујући управо субвенцијама.

Материјали доминирају трошковима

У структури трошкова највеће учешће имају трошкови материјала, у просеку 81 одсто. Ово укључује трошкове сировина које се користе у процесу производње (семе, ђубрива, енергенти, сточна храна, усеви) и трошкове робе која се продаје у трговинским делатностима.

“Наравно, трговачка предузећа, попут Конзула или Житног терминала, имају већи удео у материјалним трошковима, јер су им други трошкови, као што су амортизација или накнаде запосленима, нижи”, кажу аналитичари.

Што се тиче запослених, сточарство је у већем проблему од ратарства, јер захтева више људског рада. Ратарство је данас више механизовано, а машине се користе за сетву, наводњавање и жетву. Употреба машина значајно смањује потражњу за радном снагом, што је посебно важно имајући у виду сезонски карактер радова и хронични проблем недостатка радне снаге.

Уопштено посматрано, пољопривредна предузећа имају већи ниво задужености. Иако банке радије подржавају области привреде са бржим обртом капитала, пољопривредници и даље имају добар приступ финансирању. Пољопривредно земљиште је као колатерал показало да је лако утрживо, нарочито током економске кризе, наводе аналитичари.

У претходне две године капитални издаци су чинили мањи удео у продаји пољопривредних произвођача (само 3,3 одсто у просеку).

“Ако ово упоредимо са средњим и великим компанијама из света које су листиране на берзи, улагања у Адриа региону су мања. Највећи глобални играчи су најмање у последњих 10 година улагали око пет одсто своје продаје (у просеку)”, закључују из ББА аналитичког тима.

Извор: https://rs.bloombergadria.com/ekonomija/adria/47816/poljoprivreda-verovatno-manje-profitabilna-u-2023/news/

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар