Оптички кабл за брзи интернет још није дошао до куће Ивице Јеремића из Селевца у централној Србији. Овај пољопривредник из села надомак Смедеревске Паланке интернет конекцију има на паметном телефону. Али, не зна да га користи. „Знам да узмем мобилни, да се јавим и позовем, ово друго не знам. Ми у 65 година преко интернета да нешто тражимо, тешко“, прича за Радио Слободна Европа.
Према подацима Републичког завода за статистику, петина сеоских домаћинстава у Србији је без приступа широкопојасној мрежи, која омогућава брзу интернет везу. Рачунар нема трећина њих. Да је Србија забележила „значајан успех“ увођењем електронских услуга које олакшавају свакодневни живот грађана, тврди премијерка у техничком мандату, Ана Брнабић. На форуму Светског самита Влада у Дубаију 13. фебруара, Брнабић је истакла да је Србија за осам година дошла до тога да има „скоро потпуно електронску управу“. „Захваљујући електронској управи, технологији и дигитализацији, можемо и треба да будемо доступни нашим грађанима 24 сата дневно, седам дана у недељи, 365 дана у години“, изјавила је премијерка. На државном дигиталном сервису еУправа се, на пример, подносе захтев за издавање личне карте и других докумената.
Истовремено, Ивици Јеремићу из Селевца, као и осталим мештанима без брзог интернета, приступ еУправи је готово немогућ. Јеремићу је, како наглашава, један од кључних проблема што не може сам да користи еАграр, сервис Министарства пољопривреде. Од прошле године је намењен пољопривредницима за дигитално вођење газдинстава. „Можда ту има олакшица, али ми то људи не знамо. Немамо ми неку вајду од тих њихових новина. Преко мобилног не може крава да се музе“, наглашава. Да би на еАграру попунио податке за своје газдинство и поднео захтев за субвенцију, Ивица тражи помоћ у најближој саветодавној служби за пољопривреднике. Али, она је у суседном селу Коларе.
„Морам да одем код њих да ми то укуцају. Они људи хоће да изађу у сусрет. Што знају и кад знају, они помогну“, додаје. Држава обећава да ће до краја 2025. године више од 99 посто домаћинстава у Србији имати приступ брзом интернету. Обећана је изградња приближно 4.700 километара оптичке мреже у око 700 села – односно, за око 370.000 грађана и 730 школа.
Дигитализација је, како се наглашава, један од приоритета власти коју предводи Српска напредна странка. Директорка Института за дигиталне комуникације Ана Мирковић указује да у Србији више од половине грађана старијих од 65 година не користи интернет. „Када питамо грађане зашто је то тако – они кажу због сиромаштва, немамо адекватне дигиталне уређаје, лош нам је сигнал“, набраја. Наглашава још један проблем: да се „није кренуло са систематичним начином подршке људима.“ „Није довољно да само нешто поставите на интернет, неопходно је да људима дате могућност да те садржаје користе неометено и на адекватан начин, иначе ће одустати“, додаје. Основне дигиталне вештине има само трећина грађана Србије – односно, 33 посто њих, што је знатно испод просека у Европској унији, подаци су Еуростата. Више од половине становника земаља ЕУ влада барем основним дигиталним вештинама. „Да бисмо користили дигиталне технологије, неопходно је да знамо да управљамо садржајима, критички промишљамо информације и како те платформе раде“, указује Ана Мирковић.
„Све је лако кад знаш како“, парола је под којом Институт за дигиталне комуникације у сарадњи са Делегацијом ЕУ у Србији организује едукацију старијих грађана о коришћењу интернета. Од коришћења Вајбера (Вибер) и Фејсбука (Фацебоок), путем заказивања лекарских прегледа на државном порталу еЗдравље – све то могу да питају на радионицама. Мирковић преноси како старији оцењују своје искуство у коришћењу државних електронских услуга. „Њих (старије грађане) те платформе фрустрирају јер нису интуитивне, нису лаке за коришћење, врло често не раде адекватно. То код људи који немају довољно изграђену дигиталну писменост доводи до конфузије и губитка самопоуздања. Нико не каже, `мора да је баг` (грешка), него мора да ја не знам“, додаје. То, како наглашава, није проблем само за кориснике дигиталних услуга, већ и за државу. „Јер ако грађани не добијају од тих платформи оно што треба да добију, онда је то аларм да нешто треба да се промени“, закључује Ана Мирковић. Према њеној оцени, дигитализацији у Србији приступило се „стихијски“. Да грађани не би били „самоуки“ у променама које долазе, Ана Мирковић наглашава да је потребан континуиран рад и едукација, у свим старосним групама – од деце до најстаријих. Ивица Јеремић из Селевца, са почетка приче, спрема се за учење.
Прво, како каже, да савлада апликацију еАграр. „Да пробам ако могу и ја да уђем у тај нови систем живота, али тешко ћу то сам. Ми у 65 година, значи, морамо поново да се школујемо“, закључује. Једна од главних брига дигиталних стручњака је безбедност – односно, колико држава ради на заштити података грађана на серверима у Србији. Током хакерског напада на сајт Републичког геодетског завода у јуну 2022. грађанима су више од недељу дана биле онемогућене услуге дигиталног катастра. Почетком 2023. велики број државних сајтова био је ван функције и по неколико дана, а заслуге за те хакерске нападе на друштвеним мрежама је преузимала група која се потписује као Анонимуси. Крај 2023. државна Електропривреда Србије (ЕПС) дочекала је са „незапамћеним хакерским нападом крипто типа“, како га је сама описала.
Током децембра, информациони системи ЕПС-а нису радили данима, а државно предузеће није дало прецизнија обавештења о чему се ради. „У ситуацији са ЕПС-ом се свако питао да ли је и која врста информације о нама отишла негде на сервере хакера, што је јако неодговорно“, подсећа Ана Мирковић. Уцењивачка група Qилин преузела је одговорност за хакерски напад на Електропривреду Србије. Потом су понудили за слободно преузимање нешто више од 34 гигабајта докумената, које су наводно скинули током напада на ово јавно предузеће. Поређења ради, један гигабајт садржи око 10.000 докумената. Тако се, према овој рачуници, на дарк вебу нашло око 340.000 страница различитих наводних докумената ЕПС-а, чију аутентичност Радио Слободна Европа није могао да потврди. ЕПС је у јануару тврдио да личне податке грађана и корисника „није преузела трећа страна“.
Сарадња на тексту: Бранко Вучковић `Не може крава да се музе преко мобилног` `Лош нам је сигнал` `Поново се школујеморазличитих наводних докумената ЕПС-а, чију аутентичност Радио Слободна Европа није могао да потврди. ЕПС је у јануару тврдио да личне податке грађана и корисника „није преузела трећа страна“.
Сарадња на тексту: Бранко Вучковић
Извор: Слободана Европа
Фото: freepik.com