Кад изградиш име и квалитет купци сами долазе

Аутор: draganadpetrovic
217 посета

Већ четири године мали произвођачи своје производе могу да продају на кућном прагу, а да не страхују да ће због тога бити кажњени. Само морају да буду регистровани и да поштују основне хигијенске прописе. У зависности од врсте хране коју производе, одређене су и максималне количине које могу да пласирају на локалној пијаци, базарима, вашарима, и у свом домаћинству.

Регистровани пољопривредници имају право да млеко, јаја, воће, поврће, мед, продају директно купцима, па и туршију, џем или слатко, али само ако су их правилили од воћа и поврћа узгајаног на свом имању.“Имамо наше засаде воћа и наше засаде поврћа. То прерађујемо и доводимо финални производ у тегле. Помогло нам је много, заиста, зато што су нам дали могућност да радимо, појављујемо се, да немамо пореза, имамо олакшице, имамо и разне субвенције. Ми смо од општине добили субвенцију у виду пасирке, тако да нам је олакшало производњу џемова и сокова“, каже Даница Марић из пољопривредног газдинства „Марић“.

Осим што је малим произвођачима знатно олакшао пласман робе, правилник о продаји с кућног прага мотивисао их је да поштују правила и подигну квалитет производа.

Илустрација: Дозвољена продаја воћа на имању/ Фото: Pixabay

„Треба да будемо чланови СПОС-а, да испунимо одређене захтеве по стандардима које је СПОС прописао, да имамо просторију за врцање и паковање меда која је по стандардима добре пчеларске праксе и то је то. Инспекција дође, погледа и имамо дозволу да продамо годишње 3.000 килограма меда у тегли. Ми изврцамо између 1.500 и 4.500 килограма зависно колико природа да“, навео је пчелар Стефан Стевановић.

„Морају да буду просторије чисте, морају да буду од материјала који се лако пере и чисти. Да ли ће то бити панел плочице или масна фарба, то није одређено, само да се добро очисти. Животиње морају да буду здраве, контролисане на заразне болести, јер здраве животиње значе безбедна храна и здрави људи“, истиче Тамара Бошковић, начелник Одељења за ветеринарско јавно здравље Управе за ветерину.

Продаја с кућног прага омогућила је и потрошачима да виде где се и како производи то што купују.

„Предност продаје са кућног прага је да нам не одузима време које бисмо проводили на пијаци или не знам ни ја где него нам омогућава да се базирамо на производњу. Да се ми бавимо оним што нам је основно и да ако неко дође и пита да ли имате, имамо изволите. Наравно да има недостатака, место није на атрактивној локацији, није толико познато, али временом када изградите име, онда више не треба да тражите своје купце, него купци траже вас“, поручује Вадимир Крстоношић, пољопривредно газдинство Мартина Крстоношић.

Колико се тачно хране годишње прода на кућном прагу, није познато.

Илустрација: И мед се продаје на кућном прагу/ Фото: Pixabay

„Када смо почели категоризацију објеката у складу са ЕУ, што је једно од мерила за преговоре, дали смо могућност онима који не могу да испуне услове за ЕУ да пређу у категорију малих произвођача тако да нам је половина неких произвођача прешла у мале произвођаче. Данас имамо 323 кланице као мале произвођаче и прерађиваче меса и 40 млекара што чини више од половине нашег система. То је с једне стране добро, сачували смо малу, традиционалну прозиводњу и испунили смо услове који су озбиљни произвођачи, хоће да извозе, они имају сторже услове“, додаје Тамара Бошковић.

У протекле четири године произвођачи су, кажу надлежни, спорадично тражили повећање дозвољених количина које могу да продају с кућног прага. Оне, бар за сада, неће бити мењане.

Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/4632815/prodaja-na-kucnom-pragu.html

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар