Када се споје занимања и животне околности настаје чудо

Аутор: Gdjakovic
73 посета

„Пружање доброте другима највећи је израз људске интелигенције“ Свако ко је отворио капију куће у главном шору сремског, с раног пролећа посебно питорескног села Сурдук, спознао је тачност и величину ове изреке. Ко год је крочио у двориште у сурдучкој улици Цара Лазара и завирио у „Зелену плантажу Ива“ сигурно је осетио нарочиту енергију и топлину, снагу скромности чланова овог необичног домаћинства.

Баш овде, у селу окруженом воћњацима, наслоњеном на Дунав, подигнуто је пољопривредно газдинство, тачније социјално сеоско домаћинство са великом идејом и мисијом – да, водећи рачуна о животној средини, кроз заокружен систем производње домаће, квалитетне хране, омогући нормалан живот особама са инвалидитетом и постане епицентар инклузивности и заједништва.

Особе са инвалидитетом не само да учествују, већ и успешно воде ово газдинство, пружајући инспирацију заједници. Ово је прича о њиховој посвећености, иновацијама и заједничком успеху.

Кад се споје знање и животне околности…

На челу овог „покрета“ три су жене, Марија Лаловић, Татјана Димић Дроњак и Викторија Ђулинац. Желеле су исто – да створе место где свако, без обзира на своје способности, може допринети и осећати се корисним.

– На породично имање у Сурдуку су се пре петнаестак година прво вратили мајка и брат. Све је заправо почело због брата који има церебралну парализу. Како је мама дипломирани дефектолог са вишегодишњим искуством у раду са особама са сметњама у развоју, а ја технолог, решиле смо да спојимо наша занимања и животне околности и направимо причу у којој ће сви радити и бити корисни. Прво смо почели са узгојем поврћа, воћа и пернате живине само за наше потребе, затим смо посадили засад лешника од 200 стабала, и на крају су дошле козе. Прво три, да би стадо тренутно бројало 16 музних коза и преко 30 јарића. Наравно, имамо и јарца, нашег Вулета. Прошле године су стигли и зечеви и украсна живина, а ове и магарац Ђоле. Да бисмо могли да спроведемо идеју у дело, а то је оснивање социјалног предузећа, регистровали смо удружење Зелена плантажа Ива 2017.године – прича нам Марија, носилац овог пољопривредног газдинства.

На јединственом социјалном пољопривредном домаћинству живе три породице, пет особа са инвалидитетом и троје мале деце. Све послове води Маријина мајка, Татјана Димић Дроњак, дипломирани дефектолог, то јест специјални педагог са вишегодишњим искуством у раду са особама са инвалидитетом. Татјану смо затекли у послу – припремала је расад парадајза.

Поврће у пластенику и на отвореном, лешници, зечеви, козе, живина…, увек пуне руке посла

Пуне руке посла имала је и Викторија Ђулинац. Она је, на Татјанину иницијативу, такође дом пронашла на Зеленој плантажи Ива. Она и њен супруг од рођења болују од церебралне парализе. Заједно са ћеркицом живе у кући са осталима и раде све што треба на имању. За Викторију и њену породицу Зелена плантажа Ива је и дом, и нада, и снага за даље. Уместо да буду обесхрабрени друштвеним препрекама, одлучили су да активно учествују у окружењу у ком се разноликост цени.

– Викторија је, уз маму и мене, део тима који доноси планове, мишљења, одлуке за нашу заједницу. И те како је вредан члан домаћинства. Ми смо ту само помагачи, сви наши укућани са посебним потребама укључени су у посао, не сви у све послове већ у оне које им могућности дозвољавају. Мама се цео живот бави хуманитарним радом, тако смо и ми одрастали окружени људима са сметњама у развоју и учествовали у разним радионицама. Врло рано сам схватила да су они маргинализована група и да им се ускраћује и оно што они могу да ураде. А сви имамо потребу да радимо и будемо корисни, па тако и они. Запањујуће је колико ствари могу и хоће, а потребно је само мало прилагодити услове – каже Марија.

Марија, по занимању прехрамбени технолог, задужена је, између осталог, за квалитет производа са овог газдинства, на којем је готово затворен циклус производње. У пластеницима али и на отвореном, производи се поврће, углавном за властите потребе.

Даље, кроз имање, наставља се млад засад воћњака. Разног је воћа ту. Како каже Марија, како се буде увећавао род и понуда производа са газдинства биће шира. Биће ту и сушеног воћа, наравно, без конзерванса.

Прво три, да би стадо тренутно бројало 16 музних коза и преко 30 јарића

-Лешници се узгајају комерцијално, са минималном употребом хемијских препарата. Продајемо их очишћене, углавном редовним муштеријама. Од живине тренутно имамо само коке носиље и неколико украсних птица, тако да у понуди имамо и домаћа јаја – наводи Марија.

Њихова главна делатност је козарство и прерада козијег млека.

– Имамо малу сирану са потребном опремом. Производимо сир и кефир од непастеризованог млека. И на крају да затворимо круг, имамо три глистарника, један са калифорнијским глистама и два са ђубровкама, где се прерађује стајњак и органско ђубриво у глистењак, а глисте продајемо пецарошима – каже Марија.

Један сасвим обичан дан

– Иван, мој брат, Петар и Викторија имају церебралну парализу, различитог степена оштећења, Павел је наш нови члан који нам се придружио прошле године када нам се враћа и мој други брат Митар. У послове смо укључени сви. Свакодневне послове око животиња обављају Иван, Павел и Митар а остали учествују по потреби – каже Марија.

Њихов дан започиње јутарњом мужом и храњењем животиња. За то су задужени Тања, Митар, Иван и Павел. Козе на испашу у ограђени пашњак воде Иван и Петар. Док момци завршавају храњење, Тања или ја у сирани процедимо млеко, усиримо и оперемо сву потребну опрему. Викторија је задужена за паковање и продају сира и кефира кад неко од муштерија дође.

Прерада млека је у строгим хигијенским условима, по прописаним процедурама. Сирана је направљена тако да одговара ХАЦЦП принципима и води се по принципима добре хигијенске и добре произвођачке праксе.

Јутро на газдинству почиње храњењем животиња

– Како сиреве правимо од непастеризованог млека, после сваке муже, два пута дневно, имамо прераду. Сваки корак строго надгледам, и нас три смо једине особе које улазе у сирану. За доставу сира сам углавно задужена ја. У међувремену, за послове у пластенику смо задужене мама и ја – наводи Марија.

Ту су и послови око воћњака, око глистарника, те глиста које продају пецарошима.

– Сви учествујемо у брању и преради различитих плодова. И кухиња нам је заједничка, тако да на смену и кувамо. Као што рекох, функционишемо као велико домаћинство. Послови нису стриктно подељени, осим оних у сирани, сви доприносимо највише што можемо – каже Марија.

Рад који доприноси целој заједници

Марија наглашава да је циљ свих активности на газдинству да се особе  са сметњама у развоју укључе у заједницу, да се осећају као равноправни члановии да могу да живе од свог рада.

-Ово је више од посла. Ово је заједница у којој свако има своје место и где се цени сваки допринос. Наши чланови показали су да се препреке могу претворити у прилике – каже Марија.

Додаје да удружење Зелена плантажа Ива нажалост нема регистровану социјалну услугу – самостални живот уз подршку, мада то заправо јесте. Брачни пар Ђулинац је у потпуности пословно способан, али им је у свакодневном животу потребна свакодневна физичка помоћ и подршка. Док је осталим члановима заједнице потребно нешто више подстицаја, подршке и помоћи. Међутим, проблем је у томе што због недостатка животног простора (у кући их је сада једанаест), не могу да лиценцирају тај вид услуге. За то је неопходно да обезбеде додатни простор и запослене, а онда би могли и да шире чланство, да примају нове особе са посебним потребама у домаћинство и да постану један од модела за живот особа са сличним проблемима. Када би имали подршку са стране, донаторску  или пројектну, постојала би могућност за проширење стамбеног простора, будући да у комшилуку  има слободних кућа које су на продају.

Оснивање социјалног предузећа је корак напред за Зелену плантажу Ива. Од 1. априла ово домаћинство биће отворено за комерцијалне посете. Посете ће укључивати обилазак имања, дегустацију производа са газдинства, посебан програм за децу која дођу, креативне радионице…

Зелена плантажа Ива већ је увелико укључена у ширу заједницу и даје велики допринос. Учествује у културним догађајима у организацији старопазовачке општине, отвара врата за све посетиоце, организовала је, рецимо, књижевне вечери за децу на којем су мештани приповедали деци ауторске приче…

У оквиру пројекта Социјална инклузија који је подржала Локална фондација, у посету плантажи Ива долазила су деца из школа и са родитељима са циљем да се упознају са особама са инвалидитетом како би схватила да и они могу да буду корисни, да обављају све послове уз прилагођене услове.

Њихов пример пружа наду и инспирацију, потичући друге да размисле о инклузивности у свим сегментима друштва. У срцу овог пројекта лежи уверење да сви, без обзира на своје способности, заслужују прилику и подршку.

С. Глушчевић, Т. Тодоровић

Делегација Европске уније у Републици Србији придружује се глобалном покрету у обележавању Међународног дана жена, истичући важност оснаживања жена и постизања пуног укључивања и равноправности полова у свим сферама друштва.

Овај садржај настао је у копродукцији са ЕУ инфо поинтом Нови Сад који је део информационе мреже Делегације Европске уније у Републици Србији.

Извор: https://agrosmart.net/2024/03/06/zelenu-plantazu-iva-podigle-zene-koje-proizvode-zdravu-hranu-pruzaju-nadu-i-inspiraciju/

Srodni tekstovi

Оставите коментар