ИСТРАЖУЈЕМО: Како да се млеко боље прода и да буде одличног квалитета

Аутор: Gdjakovic
470 посета

Унапређење сточарске производње и иновације у Србији теме су конференције коју је на сајму пољопривреде у Новом Саду организовало Удружење новинара за пољопривреду АГРОПРЕСС. Стање у сточарству све је теже јер млекаре константно  снижавају цену млека, али зато стручњаци предлажу прераду са циљем повећања профита.

„Немамо много крава, на мужи је њих девет а млеко предајемо млекари ДР МИЛК“ рекао је Предраг Павловић учесник овог догађаја, иначе пољопривредник из села Беомужевић код Ваљева. За откуп млека каже да успешно сарађују а да је цена млека 55 динара на задњем обрачуну. „Била је нешто више од 68 динара, али задњих месец, два скидају по неколико динара. Појефитинила је мало и храна тако да није толико лоше. Субвенција је мало подигнута, гориво и ђубриво су појефтинили. Ако би све тако остало онда би могла да буде добра рачуница, али ако би цена још ишла на доле то не би било добро“додаје наш саговорник.

На конференцији смо срели и Душана Радановић који се успешно бави овчарством а иначе је економиста по образовању. Он за Агробизнис магазин каже да су добре мере које је држава усвојила за сектор сточарства: „ У овом моменту то је добро да би се сточни фонд одржао и очекујем да ће се сточарство у наредном периоду подићи на виши ниво“.

Др Ведран Томић из Института за примену науке у пољопривреди каже да су његова истраживања показала да се прерада млека исплати 4 до 5 пута више него продаја сировог млека. Упркос чињеници да је истраживање рађено 2019. године практично се ништа није променило у односима цена на страни трошкова и инпути јер је поскупело све што се тиче производње али и крајњи производ је сразмерно поскупео: „ Гледао сам последње цене, кајмак је 1500 динара сада, а тада је био 700 динара, поскупели су инпути 30 до 40% то је само још један доказ да је таква производња исплатива и када цене расту“ закљућио је др Томић.

Ко смо и шта смо овог пута открили су млекомати у Новом Саду

Учеснике скупа у име Задружног савеза  Србије поздравио је председник ове организације Никола Михаиловић указавши на то да поред искуства стално треба унапређивати знање: „ Знање је најважније и зато стално треба јачати сарадњу са образовним институцијама, то треба да буде државни пројекат. Са друге стране, не треба бежати од задруга јер је то велика традиција, трећа у Европи је основана на територији Србије. Дакле, имамо велико искуство које треба користити.

На конфернецији је уприличено и бесплатно тестирање млека и сировина за исхрану стоке како би имали квлитетне информације о квалитету сточне хране. „Ово је могуће све организовати захваљујући нашим пријатељима из Грчке који су дошли на сајам у Нови Сад и донели опрему за тестирање млека и сточне хране на афлатоксин и друге токсине“ рекао је председник Удружења АГРОПРЕСС  Горан Ђаковић и нагласио да се ради о брзим тестовима а резултат се добија за 5 минута.  Кукруз који је тестиран из Робних резерви је добијен и имао је лош резултат као и један узорак белог кукуруза који је намењен пројином брашну.

ProGnosis Biotech у својој понуди има нове комплете за симетричну и брзу технологију за детекцију  афлатоксина М1, откривање антибиотика и фалсификовање у млеку и млечним производима. Марина Крстић из ProGnosis Biotech је говорила о микотоксинима и њиховом утицају на организам како животиња тако и људи: „ За житарице нам треба 3 минута да урадимо, а за млеко 10. Тестирамо присуство 6 микотоксина житарица и један односно М1 из млека. Ми снабдевамо лабораторије овом опремом, а ли се та опрема може набавити директно и код нас јер имамо представништво у Србији“. Говоривши конкретно о проблемима везаним за млеко Крстић је одала још: „ Микотоксини су отровне материје које производе одређене гљивице које могу контаминирати сточну храну, укључујући млеко. Афлатоксин Б1 је микотоксин који се обично налази у кукурузу. Када животиње конзумирају контаминирани кукуруз, афлатоксин Б1 се може метаболизирати у њиховој јетри, стварајући метаболит зван афлатоксин М1, који се затим може излучити у млеко животиње“ каже за наш часопис Марина.

Не треба заборавити да се и антибиотици  обично користе у млечној индустрији за лечење или превенцију инфекција код млечних животиња. Ако су антибиотици присутни у млеку у већим количинама од дозвољених, могу представљати ризик за људско здравље, такође постоји и фалсификовање млека а то се односи на намерно или ненамерно додавање материја или загађивача у млеко које мења његов састав или квалитет.

Фото: Горан Мулић

Srodni tekstovi

Оставите коментар