Мада је семенарство у Србији развијено, има дугу традицију и признато у свету, пољопривредници мало користе у сетви домаћа семена и хибриде, признате широм света.
На нашим пољима ратари највише сеју увозно семе уљане репице и сунцокрета, а најмање купују страно семе за заснивање производње пшенице и соје, чуло се трећег дана саветовања пољопривредника и агронома Србије и Републике Српске на Златибору, чији је домаћин новосадски Институт за ратарство и повртарство од националног значаја.
О теми „Семенарство у Србији изазови и перпективе” нису изнети подаци колико износи извоз домаћих семенских кућа на страна тржишта у новцу и количинама ни колико се годишње увезе страног семена у Србији. Али је руководилац Одсека за сунцокрет на Институту за ратарство и повртарство др Владимир Миклич истакао да је удео страног семена у сетви пшенице око три процента, а соје око пет. Истовремено, у сетви ове две културе – соје користи се само 30 одсто декларисаног семена а код пшенице највише 50 одсто.
52 одсто кукуруза у сетви заузима страно семе
– Нажалост, имамо пад у коришћењу декларисаног семена, али нам наду уливају подстицаји који ће од ове године добијати ратари за сетву декларисаног семена – казао је др Миклич, споменувши да се предности декларисаног семена огледају, између осталог, и у повећању приноса, спречавању ширења болсети и корова биљака… Нагласио је и да се коришћењем декларисаног семена помажу семенске куће јер новац којим купују декларисано семе произвођачи улажу у стварање нових сорти и хибрида који су у условима климатских промена, чији смо сведоци у протеклих десетак година, и те како потребни.
По речима др Миклича, удео страних сорти уљане репице у домаћој сетви износи 85 одсто, сунцокрета 80 а кукуруза 52 процента, док се производња шећерне репе у потпуности заснива на страним сортама.
У семенарству смо бољи од Италије
На саветовању је указано да су темељ успеха у домаћем семенарству поставили овдашњи стручњаци код нас школовани, који су направили систем бољи од многих других земаља. – У семенарству смо успешнији од Италије а то овдашња јавност не зна нити очекује да смо у том домену пољоприврдне науке успешнији од других разавијенијих земаља.
– Из ових података се види да је велики удео страних сорти и хибрида при сетви најважнијих пољопривредних култура и то је велика штета, не само за семенске куће већ и за дорађиваче, лабораторије, произвођаче …Коришћењем домаћег семена шири се производња у семенарству али јача и пољопривреда и економија земље – казао је др Миклич.
85 одсто уљане репице је посејано семеном из увоза а 80 одсто површина сунцокрета
Он је подвукао да домаћи сортимент заслужује пажљу, јер да не завређује поштовање не би био тражен.- Увозимо семе сунцокрета, а наше семе је тражено свуда у свету. Иниститут за ратарство и повртарство „Нови Сад” од националног значаја извози семе сунцокрета у Русију и Украјину – истакао је др Миклич. – У сваком случају, тржиште је отворено и тако треба и да буде, али и удео домаћег семена треба да буде већи , јер семена имамо довољно да од нашег сортимента у потпуности можемо да заснујемо производњу – закључио је др Миклич.
З. Делић
Извор: Дневник
