ИЗВОЗ ВОЋА, ПОВРЋА И ДРУГЕ ХРАНЕ ИЗ СРБИЈЕ ЗА ДВЕ ГОДИНЕ ПОРАСТАО 50 ОДСТО СИГУРАН ТРАНСПОРТ ЧЕСТО ПРЕСУДАН

Аутор: Gdjakovic
196 посета

И роба осетљива на температурне промене, несметано путовала у пандемијским условима захваљујући специјализованом транспорту у строго контролисаним условима
Српска пољопивреда је прошле године забележила рекордан раст извоза. За последње две године достигао је чак 50 одсто. Наши производи стигли су до рафова трговина готово свих европских земаља, Америке, Русије, али и Азије, Аустралије и све више освајају и најзахтевнија тржишта попут Уједињених Арапских Емирата, Бахреина, Индије, Кине. Прошла година је завршена са око 4,2 милијарде долара прихода од извоза, а надлежна министартсва кажу да се српском воћу и поврћу, али и другим намирницама, ускоро отварају врата Вијетнама и Индонезије.
Статистичке податке да је лане извоз био за 20,5 одсто, односно за 312,7 милиона долара већи у односу на 2019. годину, стручњаци тумаче као буђење домаћих извозних потенцијала.
Судећи по бројкама Републичког завода за статистику, широм света завршило је и на тоне наших малина у вредности од 296 милиона долара, смрзнутих купина за 46 милиона долара и осталог замрзнутог воћа вредности од 882 милиона долара, као и свеже јабуке за 125 милиона долара.
Несметано су путовале, чак и у пандемијским условима и ове намирнице које захтевају темепратурни режим и специјалан начин таранспорта. Могућност да се за неколико сати нађу на територији и најудаљенијих земаља, спасоносна је и несумњиво је допринела скоку извоза хране осетљиве на температурне промене.


Међу домаћим стратешким производима према речима аграрних аналитичара је и малина, по чијој производњи смо протеклих година заузимали треће место у свету, а по замрзнутој смо светски лидер и испред Пољске и Чилеа. Из Привредне коморе Србије кажу да је у Србији доминантно гајење малине, боровница је у експанзији, а јагода има велики потенцијал. Око 40.000 хектара у нашој земљи је под јагодичастим воћем, а 2019. је извезено 209 милиона евра смрзнуте малине.
Да би наша малина, али и јабука коју гајимо на пола милиона хектара, поврће, прерађевине, па и смрзнути пекарски прозводи стигли до светских метропола и трговинских ланаца, неопходан је транспорт у посебном паковању и по посебним стандардима. Многи произвођачи воћа који своје производе извозе у Централну Европу или на Далеки Исток, редовно шаљу узорке смрзнутог воћа будућим купцима авионским путем. Они се транспортују специјализованом врстом авионског превоза на сувом леду. Веће количине смрзнуте робе углавном путују посебним расхладним контејнерима -„Енвиротаинерс“, а мање пошиљке у специјалним кутијама, хлађене сувим ледом.
Да авионски превоз представља најефикасније решење за транспорт осетљивих производа који до било ког краја света може стићи за свега неколико сати, сматра Небојша Ђекић, директор продаје и развоја у компанији Карго-Партнер Србија. Сматра да авио-транспорт има предност у односу на поморски када је рок трајања производа критичан фактор. Услед кварљивости и кратког рока трајања, транспорт свежег и смрзнутог воћа неопходно је да буде организован на температурном режиму. Ово су такозване ПЕР-ПЕРИСХАБЛЕ пошиљке и сам назив указује на њихову осетљивост.

  • Брз, поуздан сервис, као и ефикасна организација, кључни су фактори успешног транспорта воћа, који не трпи пропусте ни у једној од кључних везивних тачака хладнога ланца – каже Ђекић. – Суви лед користи се за транспорт смрзнутог воћа попут бобичастог, смрзнутог поврћа, као и узорака хране попут бурека, пита и другог пецива. Користимо га и за транспорт комплета КОВИД тестова, као и за реагенсе, лекове и одређене хемикалије које представљају саставни део медицинских уређаја. Роба осетљива на промене температуре може да се транспортује и помоћу термо-гелова, а додатно се штити и помоћу термо ћебади, како би на успутним станицама била што више заштићена од температурних разлика. Важно је нагласити да за сваку пошиљку можемо да обезбедимо тзв. „дата логер“, помоћу кога могу да се прате и температура и влажност ваздуха током целог транспортног циклуса.
  • Иако суви лед сам по себи не ствара отпад, услед испаравања у ваздушном простору сматра се опасном супстанцом, па пошиљке са сувим ледом подлежу ограничењима – објашњава наш саговорник. – Авиокомпаније их класификују као опасни терет, што аутоматски изискује специфичну документацију и дужу манипулацију, а самим тим и додатне трошкове – додаје Ђекић. – За рад са опасним теретом неопходна је специфична обука и познавање прописа и ограничења авиокомпанија, како би свака пошиљка била транспортована по важећим ИАТА регулативама. Насупрот сувом леду, термо гелови не третирају се као опасна роба, али су скупље решење, и паковани су као течно расхладно средство које абсорбује топлоту и одржава константност температуре.
    Глобална тражња за воћем непрестано расте. Данас, купац у свакој тачки света може да бира између најбољих сорти са Балија, или Тајланда, шумадијску шљиву, јабуку из Челарева или ариљску и ивањичку малину убрану неколико сати раније.
  • Тренутно смо број један у свету по квалитету малине – каже Добривоје Радовић, председник Асоцијације малинара и купинара. – Уз бољи садни материјал, могли бисмо да имамо 25.000 хектара под малином и извоз од 170.000 тона, па бисмо и по количини били први. Тренутно око 600.000 узгајивача гаји малину на око 15.000 хектара. У сезони бербе “црвеног злата”, малинарство директно и индиректно укључује око милион и по људи. Велика је потражња за тим воћем у свету и зато наш огроман потенцијал. Српска малина је стигла и до Јапана, олакшан је транспорт до Турске, а ускоро ће освојити арапске земље. Изузетно нам је важан и правовремен, добро организован и безбедан транспорт који омогућава да воће не изгуби квалитет.
    Из Србије се сваке године извезе и неколико стотина хиљада тона јабуке на далеке дестинације попут Индије, Кине, Русије и Америке. Стручњаци кажу да су неооходна нова тржишта, јер Русија која нам је главни купац, све више има своје засаде. Пошто је ово поднебље веома повољно за гајење јабуке високог квалитета, произвођачи морају пажљиво да бирају начин на који ће оне бити транспортоване до купаца на другим континентима, а да задрже свежину као када су убране.
    Небојша Ђекић објашњава да је то могуће са царго-партнер Србија и да домаћим произвођачима воћа и поврћа нуде свеобухватну подршку и експертизу при деликатном транспорту прехрамбених производа. Захтевана температура хлађења мора бити равномерно одржавана приликом манипулације и током транспорта терета, који додатно треба да буде заштићен од утицаја влаге. Важан је и одабир тачно одговарајуће димензије паковања, јер се тако онемогућава превртање, клизање или међусобно оштећења.
  • Међународни смо пружалац транспортно-логистичих услуга, превозимо и кварљиве намирнице поморским, ваздушним и друмским линијама – каже Ђекић. – Послујемо у складу са ИСО, ИФС И ГДП стандардима и поседујемо специјализована складишта широм света, као и посвећен, сертификован тим. Данас за затворени “хладни ланац” транспорта свежег воћа и поврћа обезбеђујемо савремено ГПС праћење, уређаје за мерење температуре и влажности и разна друга активна и пасивна расхладна решења.
    Не само пољопривредници, већ и стручњаци сматрају да су потенцијали наше земље у извозу воћа и поврћа – немерљиви. Недавно је министар пољопривреде Бранислав Недимовић поручио да је тржиште Уједињених Арапских Емирата и Бахреина отворило широм врата за све наше пољопривредне производе, судећи да ове земље могу да произведу тек четврину потреба. Поштовањем светских правила транспорта, српски произвођачи јабука, тестенине, кукуруза, јагодичастог воћа могу слободно да закуцају на та врата.
    ИСПЛАНИРАНО ДО ДЕТАЉА
    Код транспорта термо геловима специијланим фриго возилима пошиљка се најпре преузима, превози водећи рачуна о температурном режиму, а потом и доставља на адресу – објашњава Ђекић процес транспорта осетљиве робе. – Овај тип пошиљака захтева правовремену резервацију еxпрес сервиса. То подразумева преузимања пошиљке, смештај у аеродромски магацин, такође на температурном режиму, проверу пратеће документације, царињење, букинг и отпрему, паковање у посебне термо кутије, суви лед, термо гелове, обезбеђену термо ћебад, праћење пошиљке, мониторинг хладног ланца и на крају испоруку на адресу.
    СУФИЦИТ
    У Србији послује око 20.000 страних компанија, а 60 одсто страних директних инвестиција које су присутне на Западном Балкану су реализоване у Србији. Према подацима Привредне коморе Србије, сектор хране и услуга је интересантан јер бележи константан суфицит.
0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар