За малину и на факултету различито рачунају, а како је тек на њиви

Аутор: Gdjakovic
526 посета

Берба малине је у пуном јеку, али се уз њу и даље бере и брига. Пољопривредници кажу да понуда хладњачара од 160 до 240 динара за килограм не покрива трошкове производње. Док извозници тврде да ни они не могу да је продају за много више, купци на пијацама и у маркетима трљају очи пред астрономском цифром од око 1.200 динара за килограм малине. Држава каже: Ситуацију ће решити строжом контролом квалитета, увоза и исплате малине.

Малина – најздравија и највреднија воћка српске пољопривреде. И најклизавија, када заврши на асфалту.

Припремила Марија Миладиновић Лисов

Готово да нема сезоне у којој пољопривредници и хладњачари нису позвали државу у помоћ, да реши сукоб и да дотира.

Прошле године хладњаче су малину плаћале 500 динара. Тржиште је рекло да је то превише, зато се у нову сезону ушло са лагером непродате робе.

Додатни проблем је цена од 200 динара за малину новог рода.

Божидар Јоковић из ариљског удружења “Наша малина” истиче да цена мања од три евра неће моћи да покрије трошкове бербе и свих осталих амортизација у овој години.

“По последњим пописима је негде око 5.500 тона код малих хладњачара на лагерима, баш онолико колико је увезено у прошлој години из конкурентних земаља”, наводи Јоковић.

Шта је држава досад урадила

Држава не може да уређује цену, али може тржиште. Влада је определила две милијарде динара за кредите преко Поштанске штедионице из којих ће мале и средње хладњаче исплатити прошлогодишњи дуг произвођачима.

“Очистили смо старе дугове, немате репове, имате појачане контроле на терену, јако водимо рачуна шта се са чим продаје, да ли се продаје српска или нека друга, ако се продаје нека друга она не може да иде као српска. Ту смо да поведемо рачуна о амбијенту, а цена ће доћи сама од себе када све то са стране, што можда ремети услове овог тржишта, склонимо”, наводи министарка пољопривреде Јелена Танасковић.

Предлози одбора за пољопривреду

Дневнице за бераче су 4.000 динара, без оброка, па малинари упозоравају да ће због тога многи оставити малину у пољу и убрати само онолико колико могу да постигну чланови породице.

А у породици Милована Јаковљевића малина се бере 35 година. Он износи предлог скупштинског одбора за пољопривреду, чији је члан.

Предлог је да се пет одсто укупног буџета за пољопривреду определи за интервентне мере.

“Управо за овакве моменте када је потребно да држава реагује, а потребно је 100 динара по килограму да подстакне производњу, односно да изврши субвенцију. Педесет хиљада тона по 100 динара је пет милијарди, таман толико колико је Влада прошле године определила произвођачима сунцокрета”, навео је Јаковљевић.

Више од пољопривреде

Малина није само прича о пољопривреди, економији и БДП-у. Често је и политичка.

Ипак, има и оних који су на време схватили да је најбоље уздати се у се и у своје кљусе. Бранко Миловановић је пре осам година почео да узгаја органску малину.

“Има добру цену, поготово ове године. Цена је 350 динара за контролисану производњу, а комерцијална је 180 динара, а није теже ништа”, каже Бранко Миловановић, малинар из села Лопатањ код Осечине.

Колико кошта производња малине

О томе колико кошта производња малине не могу да се сагласе ни професори.

Катедра за агробизнис пољопривредног факултета у Земуну изашла је са рачуницом од 130 динара по килограму, док на Катедри за воћарство кажу да не кошта мање од 195 динара.

Конкуренција на међународном тржишту је све жешћа, али сви су сагласни да најукуснија и најмириснија малина расте у Србији.

Извор: https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/5233009/srpska-malina-uvek-vise-od-poljoprivrede.html

Srodni tekstovi

1 коментар

Ivan 25. јул 2023. - 05:35

Samo berba košta 120din po kilu

Одговори

Оставите коментар