Зашто је храна све скупља

Аутор: Gdjakovic
263 посета

Међугодишња инфлација је у фебруару износила 16,1 одсто, што је у складу са очекивањима Народне банке Србије и изнетим пројекцијама за први квартал, објавила је јуче централна банка.

И даље се око две трећине доприноса укупној инфлацији односи на раст цена хране и енергената.

Када је реч о месечној инфлацији, у фебруару је, према подацима Републичког завода за статистику, износила 1,4 одсто, што је једнако остварењу из јануара.

Месечну динамику кретања инфлације у фебруару обележили су пре свега раст цена хране, а у мањој мери и цена у оквиру базне инфлације. Месечни раст цена прерађене хране у фебруару је износио 1,9 одсто, док су цене непрерађене хране повећане за 4,2 одсто вођене вишим ценама поврћа и воћа. Посматрано у односу на фебруар 2022. године, цене хране и безалкохолних пића су порасле за 24,6 одсто.

Цене енергената су на месечном нивоу у фебруару расле спорије у односу на укупну инфлацију и повећане су за 0,4 одсто, при чему је забележен раст цена нафтних деривата од 1,5 одсто, који је делом неутралисан падом цена чврстих горива од 1,0 одсто.

Потрошачке цене су у поређењу са децембром 2022. године у просеку повећане за 2,8 одсто. Посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње, у фебруару у односу на јануар, раст цена је забележен у групама храна и безалкохолна пића 2,7 одсто, рекреација и културе 1,5 одсто, здравље 1,2 одсто, становање, вода, електрична енергија, гас и остала горива један одсто, опрема за стан и текуће одржавање 0,9 одсто, транспорт, ресторани и хотели за по 0,8 одсто, алкохолна пића и дуван 0,3 одсто, образовање 0,2 одсто и у групи комуникације 0,1 одсто. Пад цена је у фебруару забележен у групи одећа и обућа за 0,6 одсто, у односу на претходни месец. Цене осталих производа и услуга нису се битније мењале.

ес

Улазни трошкови високи

Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат, оценила је НБС.

Пре свега још увек је висок ниво светских цена хране, раста цена улазних трошкова у производњи и транспорту хране, као и негативних ефеката прошлогодишње суше у Србији и у већем делу Европе.

Према актуелној пројекцији, НБС очекује да међугодишња инфлација још у марту остане на сличном нивоу, пре свега као последица наставка преношења високих трошковних притисака из претходног периода на цене хране и других индустријских производа, као и корекције цена електричне енергије и гаса. НБС процењује да ће се инфлација од другог тромесечја наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини текуће године, тако да би крајем године требало да буде на двоструко нижем нивоу у односу на актуелни.

У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, успоравање увозне инфлације, као и нижа екстерна тражња у условима очекиваног успоравања глобалног привредног раста, навела је НБС.

З. Делић

Извор:

https://www.dnevnik.rs/ekonomija/novcanik/hrana-za-godinu-dana-poskupela-246-odsto-15-03-2023

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар