Зашто касни заштита порекла српских традиционалних прехрамбених производа

Аутор: draganadpetrovic
70 посета

БЕЗ Закона о шемама квалитета за пољопривредне и прехрамбене артикле нема ни заштите српских традиционалних производа пред Европском унијом.Најближи овом „печату“ су фрушкогорски липов мед, ариљска малина и пиротски качкаваљ.

Пут до заштите је вишегодишњи, трошкове сертификације сносе сами произвођачи и удружења, али држава, кроз субвенције, даје повраћај до 65 одсто.

Ипак, Србија и даље каска за земљама у региону, јер су комшије у Хрватској заштитиле 30, а Словенија више од 50 производа. Колико је важна ова заштита, као и сертификат географског порекла, најбоље сведоче поједини произвођачи који кажу да им је продаја порасла за више од 20 одсто, колико и цена самог производа.

  • Сам процес за заштиту пред ЕУ траје до 12 месеци, али је пут до сертификата порекла неког производа знатно дужи – каже Бранислав Ракетић из Министарства пољопривреде. – У Заводу за интелектуалну својину заштићено је 79 производа, од којих се 46 односи на прехрамбене и пољопривредне артикле.
    Прича да су поједини странци заштитили производе користећи нека наша имена, попут „цара Лазара“ или „Косова поља“ није тачна, каже Ракетић.
    Србија, без обзира што није члан ЕУ, има право да уложи приговор на покушај заштите одређених производа.
Илустрација: Пиротски качкаваљ чека печат ЕУ

Србија не може да заштити ни име „ајвар“, али може да добије географску идентификацију за њега.
Како објашњава Ракетић, ајвар је генерички назив, производи се у Србији, Македонији и Бугарској. Наша земља је заштитила „лесковачки ајвар“.
Исто је и са ракијом шљивовицом.
Са произвођачима се ради на заштити за „шумадијску шљивовицу“.

Ознака географског порекла
ПРАКСА у Србији показује да се за ознаку географског порекла чека око две, а за нашу националну листу до годину дана. Све би могло брже да иде, али је важно да држава определи људе који ће на томе да раде, сматра Виолета Јовановић, директор Националне алијансе за економски развој.

Илустрација: Ариљска малина
  • Постоји утисак да нисмо препознали вредност аутентичних производа и исплативости малих мануфактура – каже Јовановићева. – Потребно је доста рада на терену, да се људима објасни због чега би требало тиме да се баве.
  • Извор: https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/1050420/poreklo-proizvoda-zastita-porekla-proizvoda-srbija
0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар