Задруге као платформе за запошљавање младих

Аутор: Gdjakovic
224 посета

Брошура „Млади у агробизнису“ развијена је за потребе информативне кампање пројекта „Задруге као платформе за запошљавање младих“, у циљу информисања актера омладинских политика о положају и угрожености младих на селу и младих из „NEET“  категорије.   Лоши регионални показатељи запослености младих, последица су ситуације у којој преко 10.000 младих у руралним срединама Нишавског, Јабланичког, Пчињског, Топличког и Пиротског округа, има потешкоће у приступу новим знањима и адекватним приликама за економско укључивање.

У духу препорука Европске комисије у погледу примене задруга као алата за равномеран и одрживи развој и као платформе за запошљавање, пројекат укључује ресурсе задружног сектора како би остварио  квалитетнији обухват младих на селу и унапредио њихову запошљивост.   У фокусу су млади између 15 и 30 година, који располажу ресурсом земље, помоћним објектима, са постојећом воћарском или повртарском производњом, или са идејом за покретање сопственог агробизниса, укључујући сеоски туризам и пратеће услуге, очување старих заната, сеоског нематерјалног наслеђа и друго.  У оквиру пројекта је успостављен „Центар за агробизнис едукацију и интеграцију младих“ који функционално чине партнери из цивилног и задружног сектора, са људским и техничким ресурсима неопходним за реализацију комплетних теоријских и практичних обука за младе.  Млади у Центру стичу примењива знања у областима примарне производње, прераде, паковања, складиштења, промоције и пласмана сопственог воћа, поврћа и прерађевина (џемова и сокова) на малопродајном тржишту.

Младима који показују интересовање за регистрацију сопственог пољопривредног газдинства или су заинтересовани за пословно удруживање у оквиру задруге, обезбеђена је подршка почев од регистрације газдинства и задруге, израде инвестиционих и бизнис пројеката за опремање и покретање производње, до подршке у промоцији и пласману производа и услуга на тржишту.  У склопу услуга које у Центру пружају различите партнерске организације, младима су на располагању информације о расположивим радним местима у задружном сектору, укључујући и информације о могућностима за покретање заједничке производње (кооперације) са неком од 217 активних задруга у региону Јужне Србије.

Пројекат „Задруге као платформе за запошљавање младих“ реализује се у оквиру пројекта „WB&T for EmploYouth – Подршка запошљавању младих из осетљивих група“ који је финансијски подржан од стране Европске Комисије а реализују га: Фондација Ана и Владе Дивац (Србија), НВО Прима (Црна Гора), Youth Alliance Крушево (Македонија), Партнерс Албаниа – Центар за управљање променама и развојем (Албанија) и Фондација заједнице волонтера (Турска).

 Европско и домаће задругарство 

Према дефиницији Европске комисије задруге су аутономна удружења особа уједињених ради испуњења заједничких економских, социјалних и културних циљева. Своје циљеве постижу кроз предузеће у заједничком власништву и на демократски начин управљања.

Када је реч о задружној економији, у ЕУ послује приближно 250.000 задруга са 5,4 милиона запослених и око 163 милиона задругара (сваки трећи грађанин ЕУ је члан задруге), док задруге бележе значајан тржишни удео у пољопривреди, шумарству, банкарству, малопродаји, фармацеутској индустрији и медицинским услугама.

Задруге преузимају све важнију и позитивнију улогу у спровођењу многих циљева у друштву, у областима попут политике запошљавања, социјалних интеграција, регионалног и руралног развоја, пољопривреде и других. Са тим у вези, Европска комисија финансијским механизмима промовише присуство задруга у разним програмима и политикама у друштву, подржава подмлађивање задружног сектора и користи задруге као платформе за запошљавање младих.

Према последњим расположивим подацима у 2020. години је у Србији пословало 2.078 задруга (2% укупног броја правних лица) са 5.378 запослених (0,4% запослених у сектору предузећа).5

Задруге окупљају преко 35.000 задругара (оснивача) и око 100.000 коопераната (углавном малих произвођача и сакупљача). Ако се овом броју додају и чланови породица, везе са задругарством има скоро пола милиона грађана Србије.6

Према извештају европског статистичког уреда (Еуростат), стопа незапослености на нивоу ЕУ у октобру 2022. године износила је 6%.

У Србији је према последњим доступним подацима из Анкете о радној снази за трећи квартал 2022. године, забележена стопа незапослености од 8,9%. Гледано према основним индикаторима (стопа активности, запослености и незапослености становништва), видљиве су значајне регионалне разлике. У Регионима Источне и Јужне Србије је забележена лошија ситуација на тржишту рада о чему говори највећа стопа незапослености од 11,9%.

Основни индикатори по регионима за трећи квартал 2022. године

Становништво старости 15 и више година Београдски регион Регион Војводине Регион Шумадије и Западне Србије Регион Јужне и Источне Србије
Стопа активности 59,8% 55,7% 55,5% 51,7%
Стопа запослености 55,3% 51,6% 50,1% 45,6%
Стопа незапослености 7,5% 7,4% 9,7% 11,9%

У недостатку показатеља на релацији село – град, може послужити податак о паду броја формалних радних места у пољопривреди која је углавном  везана за село  (-6100 за годину дана), као и податак о високој стопи неформалне запослености у делатностима пољопривреде која износи 53,8%, док је у делатностима ван пољопривреде ова стопа имала вредност од свега 7%.

У популацији младих, узраста 15−24 године, током 2022. године је дошло до смањења запослених за

-15 300 (-8,1%) и повећања незапослених за +2 400 лица. Приметна је већа стопа незапослености женске популације (27,9%) у односу на мушкарце (23,8%). У Регионима Источне и Јужне Србије је забележена лошија ситуација на тржишту рада о чему говори највећа стопа незапослености младих од 33,9%.

 

Основни индикатори по регионима за трећи квартал 2022. године

Млади узраста 15-24 године Београдски регион Регион Војводине Регион Шумадије и Западне Србије Регион Јужне и Источне Србије
Стопа активности 32,4% 38,4% 30,7% 34,9%
Стопа запослености 25,8% 29,7% 22,8% 23,1%
Стопа незапослености 20,3% 22,6% 25,7% 33,9%

Тзв. „NEET“ стопа, односно удео младих узраста 15−24 године који нити раде нити су у процесу образовања или обуке у укупној популацији младих, у трећем кварталу 2022. године износила је 13,5%. Код популације узраста 15−29 година стопа НЕЕТ била је на нивоу од 15,7%.

Ова публикација је израђена уз финансијску помоћ Европске уније. Садржај ове публикације је искључива одговорност Удружења за локални развој Каменица и не мора нужно одражавати ставове Европске уније.

Srodni tekstovi

Оставите коментар