Брисел, 19. фебруар 2025. – Европска комисија представила је дугорочну стратегију развоја пољопривредног и прехрамбеног сектора, са циљем да до 2040. године ојача његову атрактивност, конкурентност, одрживост и праведност. Документ под називом Визија за пољопривреду и храну представља одговор на изазове с којима се сектор суочава, укључујући економске притиске, климатске промене, демографске трендове и глобалну трговинску динамику.
Кључни приоритети: фер приход и привлачност професије
Комисија наглашава да је неопходно побољшати животни стандард пољопривредника и обезбедити фер приходе како би се спречило даљње одумирање ове професије. Истиче се да млади показују интересовање за пољопривреду, али да их од уласка у сектор одвраћају неизвесни приходи, бирократске препреке и ниска профитабилност.
„Морамо омогућити младима да остану у руралним подручјима и наставе породичне фарме, а не да одустају због неизвесне будућности“, наводи се у документу.
Јачање конкурентности и смањење зависности од увоза
Документ наглашава потребу да ЕУ остане глобални лидер у агро-прехрамбеном сектору, али и да смањи зависност од увоза кључних сировина, попут житарица, уљарица и рибе.
„Ризици по европску прехрамбену безбедност су реалност, а морамо бити спремни да их ублажимо“, стоји у саопштењу.
Планиране мере укључују подстицање домаће производње протеина, подршку прерађивачкој индустрији и увођење иновација у агротехнолошке процесе. Очекује се да ће ове мере довести до веће независности европских произвођача.
Смањење бирократије за пољопривреднике
Комисија је најавила историјски пакет поједностављења регулатива како би смањила административни терет за фармере. Ово је једна од мера која би могла значајно утицати на ефикасност сектора и омогућити брже прилагођавање новим изазовима.
Брисел
Јачање улоге технологије у пољопривреди
Европска комисија планира улагања у прецизну пољопривреду, дигитализацију и вештачку интелигенцију, што би могло револуционисати начин производње хране у ЕУ. Овај приступ има потенцијал да смањи трошкове, побољша продуктивност и омогући одрживије коришћење ресурса.
Нови приступ узајамној трговини
Документ наглашава потребу за пооштравањем стандарда за увозне производе, посебно у погледу пестицида и добробити животиња. Ово је значајан корак ка фер тржишту за европске пољопривреднике, чиме се осигурава да домаћи произвођачи не буду у неповољном положају у односу на конкуренцију изван ЕУ.
Енергетска независност фарми
Пољопривредницима ће се омогућити да производе и продају обновљиву енергију, што може постати важан додатни извор прихода. Инвестиције у соларне панеле, ветроелектране и биогас постројења могу смањити зависност од традиционалних извора енергије и омогућити додатну финансијску стабилност фармерима.
Одржива пољопривреда и борба против климатских промена
Један од кључних циљева је унапређење одрживе пољопривреде, с нагласком на смањење угљеничног отиска и бољу заштиту природних ресурса. У том смислу, Европска комисија најављује убрзано увођење технологија за прецизну пољопривреду, подстицање угљеничног фармерства и побољшање система наводњавања.
„Будућност пољопривреде мора бити усклађена с природом, јер без здравих екосистема неће бити ни продуктивне пољопривреде“, истичу из Комисије.
Друштвени аспект: побољшање услова живота у руралним подручјима
Руралне заједнице остају у фокусу стратегије, с обзиром на то да се 75% територије ЕУ налази у тим подручјима. Политике ће бити усмерене на побољшање квалитета живота, доступност јавних услуга и подршку женама у пољопривреди.
Такође, биће основана Платформа за жене у пољопривреди како би се ојачала улога жена у сектору и смањио родни јаз.
Следећи кораци
Ова визија ће бити основа за будуће реформе Заједничке пољопривредне политике (ЗПП) након 2027. године. Европска комисија планира широку дебату са свим заинтересованим странама како би осигурала да мере одговарају стварним потребама пољопривредника.
Документ представља први корак у процесу који ће обликовати европску пољопривреду наредних деценија, у циљу обезбеђивања стабилне и просперитетне будућности за све учеснике у агро-прехрамбеном систему.
Горан Ђаковић
