Кроз разне репортаже у емисији „ Агро профит ” можете да видите примере пољопривредника који се баве повртарством односно производњом поврћа у заштићеном простору – пластеницима. Исти случај је и са онима који су одлучили да производе цвеће па се ове две делатности у већини случаја обављају у пластеницима. Раније је било могуће да се на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду, у оквиру последипломских студија упише специјализација „ Производња поврћа и цвећа у заштићеном простору. ” Дакле делатност која је одувек захтевала и научни приступ.
Али, ако науку оставимо по страни, мада се без ње свакако не може, још једна важна ствар коју не смемо да заборавимо је да су пластеници одлична инвестиција нарочито код оних произвођача који имају мале површине за обраду и које нису погодне за стицање профита развојем, виноградарства или ратарства, па су поврће или цвеће у зависности од афинитета пољопривредника одличан избор. Свакако не смемо заборавити и чињеницу да се осим наведеног могу изузетно успешно производити и јагоде или боровнице.
Илустрација: У пластенику се успешно могу гајити и боровнице
Често и недостатак средстава за улагање у интензивнију и масовнију производњу условљавају баш овакву делатност.Један пластеник површине око 300 квадрата омогућава да се већ прве године врате уложена средства где се у зависности од потражње и момента изласка са готовим производом може већ у првој години зарадити толико да остане за улагање за подизање још једног.
Многи успешни повртари су тако и почели од једног, па данас имају и на десетине великих пластеника, јер посао обично јако добро крене, па је често питање где је крај у подизању новог па још једног пластеника и тако у недоглед.
Земљиште на које се подиже пластеник треба обрадиђивати по истом принципу као и земљиште које је на отвореном. Првенствено би требало да се уради анализа земљишта да би се на основу тога приступило адекватном ђубрењу.
За поврће је најбоље претходно узорати добро згорели стајњак и приликом изградње потребно је да се води рачуна о проветрености, наводњавању и доста доброј и чврстој конструкцији која ће омогућити отпорност на олујне ударе ветрова али и снег који током зиме некада зна да напада толико да ако конструкција није довољно јака може да дође до рушења.
Илустрација: Узгој цвећа у заштићеном простору увек се исплати
Пластеник је најбоље подићи на равној парцели али је услед рељефа често то немогуће па се толеришу и благи успони а има јако успешних повртара који су и на озбиљним узбрдицама ( јер је просто такав терен ) подигли неколико пластеника у којима успешно гаје салату, паприку, парадајз и остало поврће.Најбоље је да се пластеник подигне по пројекту који данас раде искусне фирме и обавезно имајте на уму да вам близу буде извор са водом ради наводњавања.
Још један важан моменат је, ( уколико решите да се бавите расдничком производњом ) обавезно размислите и о грејању које вам касније може омогућити и рану производњу, тако да са производима које износите рано на тржиште или у периоду када им није сезона, постижете и до неколико пута већу цену. Ово посебно важи за рецимо јагоде, које у зависности од избора сорти можете да гајите скоро целе године.
Тиме постижете да за кратко време враћате уложени новац у систем грејања и остале трошкове производње.
Извор: https://pupoljak.rs/2023/01/26/ekonomska-isplativost-izgradnje-plastenika/
ФОТО: Pixabay
