БРИСЕЛ — Са састанка Европске мреже аграрних новинара (ENAJ), којем је наш портал присуствовао у Бриселу, стижу важне поруке које директно обликују будућност европске пољопривреде. Новоименовани европски комесар за пољопривреду и храну, Кристоф Хансен, детаљно је представио смернице и визију развоја Заједничке пољопривредне политике (ЗПП) у наредним годинама.
Хансен је поручио да Европска комисија већ спроводи конкретне мере за поједностављење ЗПП-а, што је био и један од главних захтева пољопривредника широм ЕУ.
Пакет поједностављења усвојен је 14. маја. Очекивани ефекат биће уштеда за фармере од око 1,6 милијарди евра на годишњем нивоу, док ће и националне администрације уштедети око 210 милиона евра.

Посебно је истакао пример измене GAEC 1 стандарда: обавеза да се привремени травњаци након пет година претворе у сталне је сада продужена на седам година, чиме се пољопривредницима даје већа флексибилност, а уједно се прави и позитиван агроеколошки корак.
СИГУРНОСНИ МЕХАНИЗМИ ЗА КРИЗНА ВРЕМЕНА
Све учесталије климатске промене, болести животиња и тржишне турбуленције захтевају снажније механизме за управљање ризицима. Зато ће државе чланице добити могућност да до 3% својих ЗПП фондова преусмере у националне фондове за компензацију штета у пољопривреди.
„Наши произвођачи морају знати да имају стабилан ослонац у годинама када их задесе екстремни временски услови или епидемије“, поручио је Хансен.
СТОЧАРСТВО — СЕКТОР КОЈИ МОРА ДОБИТИ ПУНУ ПАЖЊУ
Комесар је упозорио на драматичан пад броја сточних грла широм ЕУ — у просеку 7,8% у протеклих 10 година, а на Кипру чак 59%. Управо због тога ЕК је покренула нови Акциони план за сточарство, чији је циљ стабилизација и одрживост сектора у наредним деценијама.
ПРАВЕДНА ТРГОВИНА — КРАЈ ДВОСТРУКИХ СТАНДАРДА
Комисија интензивира активности за отварање нових тржишта. Наредне недеље Хансен ће предводити рекордну агро-прехрамбену делегацију од 102 компаније из 22 државе чланице у Јапан.
„Очигледно је да постоји велико интересовање наших произвођача да изађу на нова тржишта, што је позитиван сигнал за целокупан аграр ЕУ“, истиче Хансен.
Комесар се изузетно оштро осврнуо на праксу увоза производа који садрже забрањена хемијска средства:
„Ако је нешто штетно по здравље и животну средину унутар ЕУ, онда је исто толико штетно и ван ЕУ. Нећемо прихватати такву врсту хипокризије и нећемо дозвољавати улазак тих производа преко споредних врата“, поручио је Хансен.

МЛАДИ ФАРМЕРИ — СРЖ БУДУЋЕГ РАЗВОЈА
Једна од најважнијих тачака Хансенове визије јесте подршка младим пољопривредницима и генерацијска смена.
Данас је само 12% пољопривредника у ЕУ млађе од 40 година. Како је истакао, неретко деца пољопривредника тек у четрдесетим годинама добијају прилику да преузму породичне фарме, чиме губе право на подстицаје за младе фармере.
Као позитиван модел издвојена је Аустрија, у којој је 24% фармера млађе од 40 година. Томе доприноси систем пензионисања, пореских олакшица, специјализованог аграрног образовања (са чак 73 школе), као и фондови за почетнике.
Додатно, Европска комисија је у сарадњи са Европском инвестиционом банком обезбедила посебан кредитни пакет од 3 милијарде евра за младе и жене у пољопривреди.
ЕНЕРГЕТСКА НЕЗАВИСНОСТ КАО НОВИ ИЗВОР ПРИХОДА
Поред производње хране, Хансен указује на велики потенцијал пољопривредних газдинстава у производњи обновљивих извора енергије: биогас, соларна енергија, дигестори.
„Ово није само питање додатних прихода већ и унапређења квалитета живота младих генерација које преузимају газдинства“, наглашава Хансен.

„АКТИВАН ПОЉОПРИВРЕДНИК“ — ПОЈАМ КОЈИ ДОБИЈА ПУН САДРЖАЈ
Хансен је упозорио да постоје озбиљне злоупотребе система субвенција од стране великих компанија и трговачких ланаца који, формално гледано, испуњавају услове али реално нису произвођачи.
„Субвенције морају бити усмерене ка онима који заиста обрађују земљу и производе храну — младима, породичним газдинствима и малим фармама“, поручио је комесар.
Формирана је нова европска Опсерваторија агро-прехрамбеног ланца која ће пратити зараде и марже свих учесника у ланцу производње и трговине храном.
Иако за сада не постоји обавеза за супермаркете да отварају своје финансије, Хансен очекује добровољну транспарентност:
„Ко нема шта да крије, нема ни разлога да своје књиге не покаже“, закључио је.

ВИШЕ ДИЈАЛОГА — МАЊЕ ДИРЕКТИВА
Уместо централистичког приступа из Брисела, Хансен најављује стални дијалог са државама чланицама и свим актерима у сектору.
За те потребе основан је Европски одбор за пољопривреду и храну (EBA), у којем су окупљени представници фармера, индустрије, невладиних организација и трговине. До сада су одржана два састанка, а нови је заказан пре летње паузе.
ЗАВРШНА ПОРУКА ИЗ БРИСЕЛА
Комесар Хансен је овим сусретом са новинарима послао јасну поруку: Европа ће наставити да снажно подржава сопствену пољопривреду, али кроз правичнији, праведнији, ефикаснији и флексибилнији систем подршке.
Фокус остаје на младима, породичним газдинствима, фер трговини, заштити животне средине и транспарентности целог агро-прехрамбеног ланца.


