Највећа ставка у буџету ЕУ су аграрне субвенције, а највише од тога профитирају концерни.Сваке године Европска комисија додели 50 милијарди евра пољопривредним произвођачима и компанијама. Ко добија највише, анализирало је више угледних немачких медија проблематичну расподелу тог новца. Највише од подстицаја профитирају Француска, Шпанија и Немачка које су истина и у врху лествице највећих произвођача.Од 2014. године 400.000 корисника у Немачкој добило је више од 53 милијарде евра. Немачким пољопривредницима последњих осам година у просеку је исплаћено по 127.000 евра. Али готово четвртину тог новца добило је само један одсто њих: 12 милијарди евра или 30.000 месечно –по пољопривредном произвођачу. Мала сеоска имања су просечно добијала по 200 евра месечно, пише Дојче веле.
Како се наводи, тај принцип се препознаје у целој ЕУ. У осам земаља које су анализиране, велике компаније и јавне институције су главни корисници субвенција. Расподела је често још неправеднија него у Немачкој: онај један одсто субвенционисаних са врха листе добија чак више од трећине свих субвенција у Европи. Исто тако, показује се да често инвеститори и институције који нису из аграрне бранше профитирају. Тако у Аустрији и Пољској велике износе добија и Католичка црква.
Илустрација: Највише од подстицаја профитира Француска
Енергетски концерн RWЕ, хемијска компанија БАСФ и фармацеутски див Бајер су од 2014. добили више од три милијарде евра, пренео је портал Пословни. Представник за медије RWЕ навео је да су субвенције додељене за поновно култивисање земљишта на подручју рудника, будући да те површине без ових улагања не би биле на располагању пољопривредницима.БАСФ има своје пољопривредно имање које је добило субвенције. А Бајер на својим пољопривредним површинама, тврди компанија, узгаја сточну храну. Осим тога, те површине се користе за обвезна испитивања средстава за заштиту биља прије доделе одобрења за употребу.
У Немачкој се, истиче се, посебно издашно субвенционишу бивше источнонемачке државне аграрне фирме. Те некадашње пољопривредне задруге су после поновног уједињења приватизоване, а велике површине земљишта доспеле су у власништво приватних фирми. Међу 100 највећих корисника субвенција у аграрном сектору Немачке чак 24 су те бивше пољопривредне задруге.
Такође, седам од десет великих произвођача меса су добили субвенције, а међу њима су и они који су кршили закон о заштити животиња. Осим тога, међу корисницима су и велики загађивачи који негативно утичу на остварење климатских циљева ЕУ, наводе медији.
Илустрација: Седам од десет великих произвођача меса су добили субвенције а међу њима и они који су кршили закон о заштити животиња
Борба за ове субвенције је тако жестока и интереси супротстављени да је планирана реформа аграрних субвенција 2021. морала да буде одложена на две године, наводи Дојче веле. Тај рок је прошао и правила ће се променити почетком 2023. Основна премија по хектару ће бити умањена, а пољопривредници ће моћи да траже посебне еколошке субвенције.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/528251/agrar-subvencije-budzet
ФОТО: Pixabay
